Ma šta će mi životno osiguranje!

Ma šta će mi životno osiguranje!

Pre više od decenije na vrata moje kancelarije je neko zakucao. Bila je to jedna devojka prijatnog izgleda, mirnog pogleda i pomalo usporenog kretanja. Kako niko nije bio najavljen, a osobu na vratima nisam poznavala odmah mi je bilo jasno da će nešto ponuditi, pokušati da proda uslugu ili robu. To ni tada, a ni sada nije bila retkost. S tim što se sada i ne potrude do naših vrata nego nas unzemiravaju telefonom, užurbanim uvežbanim tekstom izgovorenim u dahu, bez interpunkcije. Ako postaviš neko pitanje to im nekako dodje kao neki signal da su te zainteresovali za ono što nude i onda tek nema kraja.

Ova devojka na vratima nije imala tendenciju da, kada je već otvorila vrata i udje unutra nego se samo sporo i ljubazno predstavila i pitala da li može da dobije neki minut moje pažnje. Uvek sam imala strpljenja i dovoljno uljudnih reči da u ovakvoj situaciji završim razgovor što pre ne dovodeći ni sebe ni sagovornika u situaicju da se oseća neprijanto. Retko kada bi mi nešto zaista i privuklo pažnju da u ovakvoj prodaji „u prolazu“ nešto i kupim.

Možda zato što se zvala Marija kao moja kćerka ili nešto u njenom nenapadnom glasu ne mogu sa sigurnošću reći, ali ipak sam joj poklonila tih par minuta koje je želela. Kada je počela priču o osiguranju i to životnom osiguranju odmah sam zažalila, no vaspitanje mi nije dozvolilo da je prekinem kada sam već pristala na razgovor.

U tom trenutku sam bila već u petoj deceniji života i svaka pomisao na životno osiguranje, pre svega potencijalnu dužinu trajanja polise mi je bila smešna i izlišna. To sam odmah i rekla, ali ljubazna smirena Marija je nastavljala, vrlo argumentovano, umešno ali ne i napadno. Koliko ste spremni da svakog meseca izdvojite kao štednju i da li biste to redovno činili, pitala je. Pa naravno da ne činim, nikada i nisam.

Tu su se pominjali izrazi doživotno, doživljeno, korisnik polise u slučaju…sve reči od kojih mi je bilo hladno. Nisam se ni ja dala. Ko još u mojim godinama započinje sa takvom polisom stan mi je već osiguran, kola takodje… ali za ovakvu polisu je kasno, da sam bar desetak godina mladja. Završile smo razgovor, nije htela da bude prenapadna, ali je zamolila za još jedan satanak, ona će prirpemiti okvirni proračun, tek samo da pogledam..

Dobro je, otišla je. Bila sam sigurna da se neće više vratiti. Mislim da je pogrešno procenila moje godine, sada zna, nema šanse. Ali prevarila sam se. Došla je, i ne samo jednom. Bila sam što bi se reklo „tvrd orah“ ali ni Marija se nije predavalo lako. Konačno smo razjasnili da nema skrivenih klauzula, ne mogu da ostanem bez uloženog čak i ako prekinem iz bilo kog razloga. Nekako mi je u našim diskusijama promenila način razmišljanja, odvukla pažnju od mojih godina i odlučila sam da zaključim osiguranje.

Prošlo je više od decenije od tada, ugovor se završio i pozvali su me na isplatu osigurane sume. I na samom početku sam znala koja će to suma biti, svih ovih godina sam sama za to izdvajala, ali kada mi je novac legao na račun kao da mi je neko poklonio. Zaista nikada ne bih samoinicijativno, disciplinovano uštedela.

Svakome bih preporučila da se dobro informiše o ovakvom vidu osiguranja i počne na vreme. I moja kćerka Marija i njen suprug su u medjuvremenu započeli po jedan ovakav ugovor, kako će se tek oni obradovati jednog dana.

Postoje sajtovi na kjima se možeš informisati o ovoj temi i dobiti odgovore koji te zanimaju kako o značaju i prednosti životnog osiguranja tako i o osiguravajućim kompanijama koje kod nas nude životno osiguranje. Evo nekih od njih:

Kamatica

Šta je životno osiguranje

Naj osiguranje

Podeli sa drugima!