Bez hobija ili sa njim

Bez hobija ili sa njim

Uvek sam se pitala da li je bolje imati hobi ili ne. Kada sam bila mlada i sa suprugom podizala porodicu, išla na posao, održavala kuću, pomagala roditeljima, družila se sa prijateljima, nisam znala gde ću pre. Verovala sam u to da ne znam kada bih stigla da se nečim dodatno bavim zbog nedostatka vremena.

Tekući život bez hobija

Ipak, ljubav prema štrikanju je uvek postojala, ali i time sam se bavila sporadično. Kada je meni ili kćerkama zatrebao neki pleteni komad odeće, uz večernje sedenje sa porodicom ili prijateljima, nalazila sam vremena da štrikam. Ali samo tada. Posebno vreme za ručni rad, slikanje, negu ukrasnog bilja, ništa od toga nije postalo moja pasija.

I kod supruga je bila slična situacija. Bila sam čak i srećna što moj suprug nema nikakav hobi, već je bio posvećen deci.

Na fudbalske utakmice je ponekad vodio svog sestrića. Ali nije baš da je bio strastveni navijač. Radije je utakmice gledao iz fotelje sa omiljenim drugarima, a ni to nije moralo da bude obavezno ako deca žele u park sa njim. Ili ih treba voditi u muzičku školu ili neku drugu aktivnost.

Interesovanje koje preraste u hobi

Sa druge strane, moj otac je bio pecaroš, rekreativni. Ali kada dođe lepo vreme do kasne jeseni, prilično redovno je odlazio na reku. Moja majka je očev hobi zdušno podržavala. Imao je kao i svi stresne faze u profesionalnom životu i tvrdio je da ga pecanje pored reke potpuno regeneriše.

U tome je imao uspeha, a mi ostali smo često jeli divnu svežu ribu iz Dunava. Ulov nije bio njegov cilj, već su mu više značili rituali i pripreme i samo pecanje. Bio je godinama istrajan da pored svih obaveza ipak bude redovan i od ranog proleća do kasne jeseni uživa pecajući pored reke.

Bez hobija ili sa njim

Hobi kao strast

Od mojih drugarica i poznanica, čiji su muževi bili strastveni pecaroši i često imali druge obavezujuće hobije poput fudbala sa drugarima, planinarenja, igranja karata, šaha i sličnih, stizalo je mnogo nezadovoljnih reakcija. Komentari na račun oduzetog vremena porodici nisu bili retki.

Po nekom nepisanom pravilu je isti hobi retko bio predmet interesovanja oboje, što bi naravno bilo idealno.

Sada kada u ovim godinama razmišljam o toj temi i mislim da je bolje bilo da smo muž i ja ipak imali hobi kojim bi se i sada bavili, pa makar se oko toga ponekad i sporečkali.

Bilo bi lepo da danas imam neku bašticu na terasi, recimo začinskog bilja, da čeprkam po saksijama, dok on slaže poštanske marke ili stare novčiće. Ili igra fudbal ili šah na računaru, ako ne može sa društvom ili bar u društvu igra neku društvenu igru – a možemo i zajedno.

Pronadji svoj hobi

U Beogradu, a pretpostavljam i u drugim gradovima Srbije ponuda čime se baviti u trećem dobu je velika. Treba samo pronaći pravu priču za sebe. Nije teško, ako to želiš. Radiš ili kreiraš nešto novo što nisi do sada a istovremeno si u društvu – što je navažnije.

Podeli sa drugima!

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *