Zašto ne zadržati aktivni život i dobro raspoloženje i u penzionerskim danima

Zasto ne zadržati aktivni život i dobro raspoloženje u penzionerskim danima

Zašto bih se dosadjivala kada prestanem da radim? Očekujem da ću ući u mirniji period života. Ponekad čujem od svojih poznatih: uhhh, ne znam šta ću sa sobom. Doduše češće od gospode nego od dama. Ovih dana čitam dosta tekstova na temu šta raditi posle, kada prestane aktivni profesionalni život, jer se i sama spremam da se uskoro upišem u milionski klub penzionera i mnogo se tome radujem.

Ali treba se očigledno pripremiti. Svi kažu da je promena velika, a niko konkretno da me posavetuje, pa sam se pretvorila u oko i uho. Raspitujem se i posmatram meni bliske ljude i učim.

Kako da organizujem vreme, da budem aktivna?

Kažu mi da pravi dani i meseci nakon aktivnog profesionalnog života veoma prijaju. Kao jedna veeeliki godišnji odmor. Ne moraš da ustaješ i u žurbi napuštaš kuću, lagano ulaziš u novi dan, raduješ se poslovima za koje dugo nisi imao vremena i čine ti zadovoljstvo. Čak ih doživljavaš kao nešto sasvim novo. Recimo jutarnje kupovine novina, zalivanje cveća, telefonski razgovori sa rodjacima i prijateljima, sitne popravke po kući koje već dugo čekaju na tebe, raspremanje visokih delova plakara, podruma, fioka. Izlasci u lagane i duge šetnje. Poseta mestima na kojima dugo nisi bio.

A onda i to prođe i osetiš se mrzovoljnim, svaki dan liči na prethodni, ne raduju te više te sitne aktivnosti, nema uzbudjenja… Nije retkost i pojava lagane depresije, čudne misli se motaju po glavi. Deca su već odavno otišla od kuće, razgovor polako zamire i sa bračnim drugom i sa ostalima, sve manje novih tema.

  • Pitam se šta želim da radim u slobodno vreme?
  • Šta mi je zaista važno u životi?
  • Šta može da me pokrene, da me motiviše?

Razmisljam šta sam do sada zapostavljala. Za šta to nije bilo vremena? Oduvek sam želela da pevam. Mada u mom slučaju uzimanje časova pevanja ne bi baš bila dobra ideja, nemam sluha. Sumnjam da ima tako dobrog sturčnjaka da od mene napravi seniorsku pevačku divu.

Jedna moja drugarica je odavno želela da nauči da igra tango. Pravi, divni latinoamerički tango. Prvo nije bilo vremena, a kasnije ni prilike. Sada kada nema ni blizu obaveze kao što je imala, učlanila se u jedan beogradski plesački klub, naučila da igra i uživa. Gde god da otputuje raspita se za lokalnu milongu, ode i kao po pravilu bude sjajno primljena, igra do mile volje i upoznaje divne ljude istog interesovanja i strasti ka igri.

Nedavno sam pročitala da je u Kolašinu već više godina za redom međunarodna višenedeljna milonga tokom leta. Predivno – igrati tango u prirodi, danima

Naš drugar je svoje interesovanje našao u planinarenju po Srbiji, a ne retko odu i van zemlje. Društvo malo, ali odabrano, svi se već dobro poznaju, podele zadatke između sebe, ko se o čemu brine tokom putovanja. Imaju sjajnu opremu, sada je sve moguće nabaviti za sve vremenske uslove. Naravno da ne biraju zahtevne ture, prilagođene su godištu učesnika. Među njima ima i penzionisanih ili pasionirnaih turističkih vodiča pa se oni prirpeme da dobro i stručno da informišu svoje članove i zabave ih istovremeno. Zapeva se tu i samo pozitivno misli i dela. Nema briga, one se ostavljaju na kućnoj adresi. Rode se tu i prijateljstva bliža, ljubavi čak. Baš lepo.

Zasto ne zadržati aktivni život i dobro raspoloženje u penzionerskim danima

Moja sestra je otkrila u sebi ljubav prema fotografisanju. Završila odgovarajuću kurs i sada slika sa zadovoljsvnom i često nas obraduje na društvenim mrežama nekim, divnim iz njenog ugla viđenim detaljima, predelima, utiscima.

Čekamo izložbu!

Još nisam odlučila šta če biti moje prvo, novo interesovanjane i čemu ću posvetiti prve penzionerske dane. Jedino sa velikim žaljenjem znam da to neće biti pevanje. Ali mogu bar da slušam dobru muziku I uživam. A ti? Imaš li ideju?

Podeli sa drugima!

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *