Nedavno mi se ćerka obratila, slabo sam čula, pa kažem:

“Ponovi molim te ovaj moj tinitus danas zvoni kao Notr dam.”

Zlica odgovori:

“Mama možeš to zvati raznim nikome razumljivim imenima, ali ti si nagluva.”

Moja ćerka je od malena bila od onih koji se nevide, sićušnih, ali se čuju i kad hoćeš i kad nećeš. Jezik joj je najveće oružje. Ali moram priznati ovog puta je u pravu.

I sami ste svedoci koliko se u nazad već duže vreme koriste slušalice u raznim prilikama. Kod raznih edukacija, u turističkim obilascima na inostranim turama umesto vodiča, za slušanje čega god sa mobilnog u toku neke akcije po napolju. Kada uđeš u autobus a ono pun autobus glava sa raznobojnim visećim kablovima iz ušiju.

Sada ima i onih omanjih klinova za uši koje nemaju kablove, ali služe svrsi ili da slušaš ili da pričaš mobilnim telefonom nešto važno recimo tokom kupovine.

U autobusu se sluša pretežno muzika raznih žanrova, ali na način da i kroz slušalice na tuđim ušima bar još petoro ljudi okolo može da čuje. Onda sretneš i poneku tetu 60+ u trenerka stilu i značajno više od 60+ kg i uz obavezne ogromne naočare za sunce u bilo koje doba godine i pink kablove na ušima umesto mindjuša. Dobro, poneka ima i minđuše.

E pa jedna takva invazija slušalica tipova raznih me je zadesila pre par godina. Morala sam ih imati što zbog učešća na nekom međunarodnom skupu u kompaniji što zbog turizma, sve sabijeno u manje od jedne nedelje dana. Dakle na kraju boravka počeše u glavi da mi zvone zvona bečkog Štefans Doma gde sam se tada nalazila. Znam ja, živela godinama u Beču, ne zvone zvoda po ceo dan, odneo vrag šalu.

Odmah ja kod lekara, ljubazno mi objasne da je to tinitus, čudnjikavo obolenje o kome se ne zna mnogo, a još manje kako ga izlečiti. Zbog toliko sati korišćenja slušalica dnevno došlo je do nečega vezanog za frekvenciju bla, bla… objasniše. Šta je tu je. Ali nade uvek ima, pa lek ili pomoćno lekovito sredstvo Tanakan dobih kao terapiju. Potpomaže perifernu cirkulaciju. Možda i pomogne u mom slučaju.

Ja disciplinovana spram lekarskih saveta uredno pijem, prema protokolu kako mi rečeno. Prođoše meseci, zvona se doduše utišaše, ali i ostadoše, celodnevno.

Ali kako sve ima i svoju dobru stranu, odjednom mi se zagrejaše stopala. Tanakan mi je sredio problem sa hladnim stopalima. Godinama sam morala da zimi pred spavanje obuvam specijalne čarapice-spavalice, a onda posle par meseci Tanakana kao rukom odnešeno. Tople noge. Miran san, ako zanemarim zvona sa kojima sam zapravo u dobrom odnosu, podnosimo se i tolerišemo. Tanakan uporno pijem i dalje da vidimo ko će da pobedi na kraju.

Srećana okolnost što tinitus imam samo u jednom uhu, pa tu i slabije čujem. Ali ti ćeš kada budemo razgovarali brzo shvatiti koje je to uho.

error: Content is protected !!