Nakon svih proteklih vrlo ukusnih i prejestivih praznika dodje na red i lična retrospektiva. Gledajući u nazad u prethodnu godinu sigurna sam da ću naći bar desetak „sitnica“ koje su me u protekloj godini oneraspoložile. Da budem iskrena tako sam i započela prisećanje na 2019. Onda sam odlučila da to sebi ne radim. Bilo je loših trenutaka zašto onda uopšte da ih se sećam, neka ostanu gde su – u prošlosti.

Kada sam počela da brojim i prisećam se lepih momenata shvatih da mi treba mnooogo više prstiju nego što mi ih je mama rodila.

  • U januaru su me u penziju ispratile moje drage kolege, pridošli sa raznih meridijana. Godine su to zajedničkog rada ovde, na zapadnom Balkanu. Uz mnogo muzike i djuske u kojoj ni ja mladjana penzionerka nisam zaostajala u meni omiljenom restoranu Reka. Ispratiše me!
  • Svakogodišnje moje radovanje je FEST. Tako već decenijama. 2019 godine je najjači utisak za mene film Kapermaum i od roditelja zanemarivani, dečak-uličar Zain. Oda zdravom razumu, upornosti, dobroti, nesebičnosti.
  • Sa Artisovcima sam posetila u Novom Sadu retrospektivnu izložbu o Djuri Jakšiću pod naslovom Izmedju mita i stvarnosti. U sjajnoj Matici sjajna izložba, vredelo je. Sa mnom je bila i prijateljica sa kojom je zadovoljstvo biti u akciji. Neopterećeno, ležerno druženje, bez razmišljanja kome je šta po volji nego onako – opušteno. Prosto, po volji nam je da zajedno imamo neki novi doživljaj.
  • Posle višedecenijskog izbijanja iz zemlje, nošena vihorom života i majčinske ljubavi vratila se moja kuma M. u Beograd. Ovog puta da ostane. Navikavamo se da živimo opet jedna uz drugu. Ako vidite dve da upadaju jedna drugoj u reč, e to smo nas dve.
  • Moj muž mi je dok smo se vozili na vikend van grada rekao da me obožava. Dobro je da sam volan držala obema rukama. Tek da se zna: 38 godina braka, dakle nismo početnici.
  • Putovanje sa mojom 84 godina starom majkom na jedinstvenu do sada nikada vidjenu izložbu Rembranta u Rijks muzeju u Amsterdamu.
  • Inicijativom mlade komšinice potrudili smo se da zapuštenu zelenu površinu ispred zgrade oplemenimo sa nekoliko žardinjera prelepog cvetnog zasada. Kako smo zapravo baštovani laici i entuzijasti nismo baš odabrali najotpornije cvetne sorte, ali nema veze. Počeli smo, ove će godine biti bolje. Sigurna sam da će nas biti i više baštovana.
  • U vreme maturskih večeri došla je drugarica koja ne živi više ovde, ni u našem gradu ni u zemlji. Sretosmo se samo nas troje. Nas dvoje odslušasmo nemo njenu priču, borbu, hrabrost, optimizam i preplivavanje na drugu stranu života – onu zdravu. Još uvek sam zadivljeno nema i srećna. Jedva čekam jun.
  • 2019 definitivno za mene nije bila godina mnogo pročitanih knjiga. Nešto mi se nije dalo. Ali iz to malo pročitanih izdvajam zanimljivo napisani i osmišljeni roman Fredrika Bekmana Moja baka vam se izvinjava, stvarno sam uživala. Još dve knjige, zapravo svedočanstva o nekim znanim ljudima i jednom vremenu su veoma prijale i izazvale u meni lepa sećanja na jendu zemlju koje više nema, jedno vreme nedavno prošlo i sve te divne tragove koje su ti opisani ostavili za sobom, svak u svom miljeu. Svedočili Zdravko Šotra u knjizi Držeći se za vazduh i Toma Fila u knjizi Završna reč.
Photo by Matheus Bertelli from Pexels

Photo by Matheus Bertelli from Pexels

  • Druženje sa obema ćerkama u dalekom divnom gradu. Posle više godina nas tri žene od istog materijala na istom m², puno priče, ljubavi, maženja, planova, ideja, šetnji, slatkiša, kafica – zajedno. One lepe, pametne a ja ponosna.
  • Svečano obaveštavam publiku da je jedna nova zvezda zasijala na našem porodičnom nebu. Zove se Nika i ona je moja prva unučica. Naše upoznavanje je bilo tiho, ne zna se koja je od nas dve bila tiša. Svi znaci ukazuju na to da je vreme tišine prošlo, neopisivo obećavajuća zabava počinje.

Naslovna slika: Photo by Simona Kidrič from Pexels

error: Content is protected !!