Fjaka

Fjaka

Nešto me je uhvatila što dalmatinci kažu neka „fjaka“, nervoza i nemir verovatno zbog ovog nikakvog, kišnog, oblačnog, sparnog leta. Svako jutro kada se probudimo suprug i ja u lepom engleskom maniru započinjemo konverzaciju o vremenu koje nas očekuje tokom upravo svanulog dana. Primetim da se odmah lagano iznerviram i pokvarim možda i dobro raspoloženje za taj dan.

Ono što me još više nervira jeste što sve više obraćam pažnju na to kakva je vremenska prognoza kao da mi od toga ne znam šta zavisi. Doduše, raspoloženje zavisi.

Ova godina nam je porodično inače bila u najavi kilava. Suprug je s’ ranog proleća imao lakši infarkt, srećno se izvukao i nastavlja hrabro dalje, a ja sam sebi i okolini najavila odlazak u penziju. Sve same životne sitnice.

Divni moj suprug je kada se oporavio i vratio na staro počeo da se pita zašto i kako se to baš njemu dogodio infarkt zapravo ničim izazvan. Nikada nije imao nagoveštaja čak ni preterano ili dugo povišen krvni pritisak. Ovlaš procenjeno, vodili smo skladan umeren život, spadamo u srećno uklopljene parove, sa lepim naraštajem na koji smo veoma ponosni. Profesionalni život nam je tekao, pa hajde da kažemo redovno, mada je bilo i više nego lepih uspeha kod oboje.

A onda odlučih, kao što uče oni profesionalci, te napravih listu „za i protiv“. Pa da vidimo brate, zašto je morao da mu se desi infarkt.

ZA

Moj divni muž se rodio u vreme drugog rata. Ubrzano, radjanje izazvano truckanjem mile mu majke u kolskim zapregama u najvišoj trudnoći, bežeći iz bombardovane prestonice u najbliža okolna sela. Bauljao je u oslobodjenom gradu, punom robe u izobilju i na tačkice. U školu polazio u vreme informbiroa. 68me se muvao po pravnom, a mimohod ga zapao u cik zore.

9.mart, vodene topove i prave tenkove u rodnom gradu je dočekao na službenom putu slušajući vesti na inostranom programu, dok je porodica bila kod kuće. Životni period „devize, devize“ je smešna priča ako se pomisli na 99u godinu i bombardovanje. U to vreme smo stanovali pored oficijelno najavljene mete, te smo skoro svih 78 dana spavali van kuće. U penziju je takodje otišao ubrzano, kako se i rodio, jer mu je firma u kojoj je radio propala krajem 90tih. Živeo je i živi u jedno 4-5 država pri tom ne mrdajući guzu iz prestonog nam grada.

PROTIV

Sa druge strane, odrastao je u skladnoj porodici, sa mnogo drugara iz komšiluka, gimnazije, fakulteta i posla sa kojima i danas druguje. Gde god da su po svetu rasuti, uvek ga pronadju kada dodju u zavičaj. A ovi ovdašnji su na stalnoj prozivci. Sreo je u pristojnoj dobi ženu svog života, dakle mene. Dobili smo dve divne devojčice, uživamo i dan danas u njima i pridruženim članovima i našem već dobrano preko 30 leta dugom braku.

Pa zašto onda i kako infarkt, eto pitam se.

Pade mi na pamet da prebrojim samo broj reči u jednom i u drugom pasusu.

Za 155 : protiv 76. Sigurno je ipak zbog klimatskih promena.

Podeli sa drugima!

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *