Bački Monoštor: Selo na sedam Dunava

Bački Monoštor: Selo na sedam Dunava

Bački Monoštor je malo vojvođansko mesto za koje većina možda i nije čula. Do njega može da se stigne samo ako pređeš jedan od mostova preko Dunava, ali to je samo jedna od zanimljivosti i posebnosti ovog ravničarskog gradića. Druga zanimljivost je da ovim selom gazduju žene.

Složićeš se da to baš nije uobičajeno za srpske gradove i sela, ali od kako su žene “preuzele kormilo”, mnogo toga se promenilo u ovom selu… na bolje.

Pa, hajdemo redom.

Zdenka Mitić prva je žena sekretar mesne zajednice Bački Monoštor. Na tom mestu nije dugo, ali je se može pohvaliti nizom akcija koje je do sada sprovela. Od postavljanja kontejnera za različite vrste otpada, do organizacije festivala Regeneracija Dunava.

Ali ništa bez pomoći i podrške članova građanskog udruženja Podunav. Tačnije, to su članice, jer više od polovine udruženja čine žene. Članice Podunava imaju od 16 do 65 godina i bave se raznim poslovima. Od devojaka koje još idu u srednju školu do profesionalnih pčelarki, žena koje se bave izradom rukotvorina. Sve one rade u selu od oko tri hiljade stanovnika sačuvaju prirodu, očuvaju tradiciju i ugoste turiste.

Zanimljivo je da od oko hiljadu domaćinstava u selu, čak 35 je uključeno u razvoj ruralnog turizma.

Čamdžije uvek sve u selu znaju

Nekoliko kilometara od Dunava, rukavce i bare Bačkog Monoštora najbolje poznaju čamdžije, a to nije ni malo slučajno. Njihov zanat je jedan od onih koje ovo bačko selo, poznato i kao Selo na sedam Dunava, želi da očuva.

Jedna od poznatijih pčelarki u ovom selu je Anica Peričić. Ona kaže da je kao članica udruženja Podunav posetila dovoljno sajmova, skupova i edukacija da bi naučila da nikada ne treba prestati sa učenjem. I pored svakodnevnih obaveza, Anica zajedno sa suprugom drži časove o pčelarstvu učenicima iz okolnih škola, a njihove časove mogu pohađati i svi drugi koji su zainteresovani da o ovom zanimanju više nauče.

Bački Monoštor
Bački Monoštor (Izvor: www.vm.rs)

Interesantna priča koja prkosi statistici

Istraživanje koje je urađeno pre Nacionalne strategije ravnopravnosti do 2020. godine, pokazalo je da većina žena na selu, čak 88%, živi u kućama koje su u vlasništvu muškaraca. Rezultati tako pokazuju zato što su žene na selu u Srbiji retko gazdarice domaćinstva – čak u 74% slučajeva one su neplaćene članice gazdinstava koja im ne pripadaju.

Elizabeti Bešeni pripada domaćinstvo na kojem radi i živi.

Nekada oronula šokačka kuća stara 150 godina, danas je etno kuća koja godišnje ugosti više od hiljadu turista iz svih krajeva sveta. Elizabeta je želela da sačuvam trščani krov i zemljane zidove. Uspela je da saćuva materijal koji se koristio pre dva veka, a potraga za starim majstorima, ljudima koji i danas umeju da koriste materijale kojima se gradilo pre dvesta godina, nije bila laka. Kuću je okrečila sa majkom, a majstori od kojih niko nije imao manje od 80 godina, popravili su i sačuvali drvenu građu i drvene klinove, način izgradnje specifičan za šokačke kuće.

Da kuću opremi po starim šokačkim običajima, Elizabeti su pomogli najstariji meštani Bačkog Monoštora. Bez njihove pomoći etno kuća ne bi ostala živi spomenik starih običaja, a bez pomoći udruženja građana Podunav, gosti iz raznih krajeva ne bi čuli za ovo mesto.

„Ovo se mora raditi s ljubavlju, ali bez pomoći udruženja ne bih uspela sama da promovišem domaćinstvo i propustila bih šansu da domaćinstvo bude vidljivo širom zemlje”, kaže ona.

Izvor: https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-44740392

Ne znam da li ste znali da je grad Sombor, na čijoj se teritoriji nalazi Bački Monoštor, jedan od samo deset gradova i opština u Srbiji na čijem su čelu žene, a to je samo šest procenat.

Šta misliš, da li će se ovaj trend povećati i dovesti do toga da u selima bude više gazdinstava u vlasništvu žena?

Kako nam to tačno može doprineti razvoju društva?

Podeli sa drugima!

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *