7 saveta kako smanjiti rizik od moždanog udara

7 saveta kako smanjiti rizik od moždanog udara

Ovo proleće i leto su zaista naporni, makar i samo da čitaš o ovako nestabilnoj vremenskoj prognozi, a ne i da je preživljavaš. Naravno kada imaš naše godine stvari izgledaju drugačije same po sebi, ali i mladji ljudi se veoma često žale na česte i dramatične klimatske promene.

Poslednjih meseci smo suprug i ja dosta proveli po raznoraznim lekarskim kontrolama. Neke preventivne, neke neophodne i sve u svemu naslušali se o potencijalnim opasnostima od šloga. Prelistavajući po mom omiljenom sajtu www.gesundheitswissen.de evo šta kaže prof dr Vesinghage kako smanjiti rizik od moždanog udara.

Svima nam je jasno da je neophodno da sami brinemo o našem zdravlju, ako se oslonimo na lekare, farmaceute ili pak na farmaceutsku industriju i fond za zdravstvo to je uzaludno očekivanje. Dakle dragi moji sumnjam da ću vam otrkiti nešto što već niste znali, ali ipak da podsetim – sami se moramo pobrinuti sa zabe, misliti o svom zdravlju i svoj način života prilagoditi tako da smanjimo moguće rizike.

Ovo su predlozi kako smanjiti rizik od moždanog udara prema doktoru Vesinhageu.

1. Stalno se kretati

Aktivnom svakodnevnom šetnjom se mogu mnogi rizici umanjiti. Recimo sniziti holesterol i krvni pritisak, pa i telesnu težinu.

Ako se svake nedelje sagori 500 kcal više postiže se odličan efekat zaštite. Neime 1 kilometar hoda odgovara vrednosti od 500 kcal. Optimalno je prepešačiti nedeljno 3 puta po 40 minuta, što je 2 sata hoda ukupno. Odlični zaštitini efekat bi bio aktivna šetnja 5 ½ sati nedeljno ili svakodnevno džogiranje od 30 minuta što je ukupno 3 ½ sata nedeljno.

2. Osloboditi se suvišnih kilograma

Ovo je uslov svih uslova ma kako težak zadatak bio dostići što idealniju težinu. Suvišni kilogrami povećavaju rizik tim pre što ukazuju i na neadektvatnu ishranu.

Svakako da nije lako smanjiti kilograme, posebno u dobi kada su aktivnosti slabije, kretanje smanjeno, usporeni metabolizam i pomanjkanje motivacije. Ali šta je tu je, treba se boriti.

Iz ličnog iskustva kažem da je to bitka koju retko dobijem, doduše i nebi se baš moglo reći da sam istrajna u tome. Evo me u ko zna kom pokušaju, možda mi sada uspe, imam jedan lep motiv u najavi.

Za one zainteresovane za proračun idealno je da indeks telesne mase (BMI) bude izmedju 23 i 24.

Primer kako se računa je sledeći:
Visina 1,68m , težina 75 kg
Formula:
BMI= telesna težina u kg podeljenja sa visinom na kvadrat (m)²
BMI=75 : (1,68×1,68) = 26,57
Dakle, BMI kaže treba se osloboditi nekoliko kilograma.

3. Držati krvni pritisak pod kontrolom

Redovno kontrolisati krvni pritisak. Posebno kod ovako promenljivih klimatskih uslova kao što trenutno vladaju. Informiši se koja je vrednost krvnog pritiska odgovarajuća za tvoju starosnu grupu i pol i truditi se da je uvek u odgovarajućoj vrednosti, bez obzira da li se to postiže prirodnim putem ili lekovima. Dobar krvni pritisak umanjuje rizik od šloga do 60%.

4. Redovno kontrolisati holesterol

Veoma je važno da ukupni, HD i LD holseterol budu u preporučenim vrednostima. Povećane masnoće utiču na krvne sudove i povećavaju rizik. Dobrom ishranom, recimo na madeteranski način, možete pozitivno uticati na vrednosti holesterola u krvi.

5. Prekontrolišite vid

Redovno posetite oftalmologa. Očni lekar pregledom očnog dna, očnog nerva i krvnih sudova može da uoči vrlo male promene ako ih ima, koje potom mogu da utiču na sveukupni sistem krvotoka.

Ishrana
Photo by Park Misong

6. Odustati od pušenja i alkohola

To se čuje svakodnevno, pogotovu pridike o pušanje. Naročito od kada su i mnoge zakonske zabarane uvedene svuda oko nas te je proglašena vladavina nepušača. Iako bivši pušač ipak mislim da se malo preterelo sa tolikim zabranama pušanja. Posebno mi je smešno kada ispred prelepih novih uglancanih poslovnih zgrada ili banaka vidim njihove zaposlene sa šoljicama kafe i cigaretom u ruci kako „uživaju“ ispijajući ih i pušeći na ulici. Ali posmatrano sa stanovišta zdravlja, ako ti je preporučeno, pa pokušaj da se oslobodiš obe loše navike ako ih imaš, sebe pre svega i svog zdravlja radi.

Ispitivanja kažu da rizik za moždani udar značajno povećava čak i količina od jednog litra piva ili četvrt litra vina dnevno. Cigarete pride, pa treba ipak razmisliti.

7. Hrani se „mediteranski“

Još kao sasvim mlada, kada se pojavila prva picerija u Beogradu, obožavala sam da jedem picu. Onda sam negde pročitala koliko je mediteranska ishrana zdrava, da spada u najzdraviju ishranu na svetu, mislila sam da sam na pravom putu, a bio je tek početak. Mediteranska kuhinja je čitava nauka, zapravo lepa, prijatna, ukusna, kreativna i pre svega zdrava. Uživaj u otkrivanju, a evo koje se namirnice koriste u mediteranskoj ihrani:

Povrće, voće, salate
Mahunarke (sočivo, pasulj, grašak)
Orašasti plodovi (količina koja stane u jendu šaku dnevno)
Hleb, testenine, pirinač
Krompir
Riba i morski plodovi
Jogurt i sirevi
Maslinovo ulje
Meso i jaja jesti samo 2 puta nedeljno

Dakle generacijo, na posao! Pobrini se za sebe!

Slike: Unsplash

Podeli sa drugima!