Volim leto i sunce, ali kažu: treba biti oprezan

Volim leto i sunce, ali kažu: treba biti oprezan

I ove godine je lepo vreme i jako sunce je poranilo. Ja mu se mnogo radujem, sa godinama sam nešto sve manje ljubitelj zime. Pogotovu u gradskim uslovima.

Za mog muža i mene u tim danima nema ničeg lepšeg od uživanja u prvim zracima sunca na obali Ade Ciganlije, laganog ispijanja kafice, sa pogledom na sveže zelene krošnje drveća, sitne talasiće vode, dobru muziku prema kojoj odaberemo i kafić. A ima ih dovoljno po ukusu svakoga. Kako mladi kažu, bleja i uživancija! Ja ponesem knjigu ili tablet, suprug Politiku, ali često i ne pročitamo tako-reći ni slovo. Uživamo u atmosferi i lepoti ranog leta.

Stručnjaci kažu to je dobro i za mentalno i fizičko zdravlje. Razigrani sunčani zraci podižu raspoloženje i čine dobro organizmu snabdevajući ga potrebnim vitaminom D. Ali kako u život sve ima i svoju drugu stranu, tako ne treba podceniti opasnost od prekomernog izlaganja suncu.

Preko zime provodimo previše vremena u zatvorenom prostoru (u kancelariji ili kod kuće). Ne izlažemo se dovoljno sunčevim zracima i gubimo zalihe vitamina D. Prvi sunčani dani isnpirišu na aktivnosti napolju, što je dobro i za nadoknadu vitamina D. Ali neophodno je povesti računa o našem najvećem organu – koži.

Objavljivana su razna istraživanja i upozorenja na ovu temu u domaćih i stranih autora, a evo i nekih zaista važnih napomena.

Volim sunce

Priprema u solarijumu pre sunčanja, hmmm!

Sunčevi zraci nam svakako prijaju, ali su nevidljivi i ne osećamo ih, a baš to ih čini opasnim. Ako smo pored vode, onda se oni još dodatno reflektuju. Čak i ako je oblačno, dakle i ako je sunce skriveno i onda je zračenje prisutno. Već nakon 20 minuta sunčanja tvoja koža reaguje crvenilom i kod nekih počinje i lakši svrab.

Postoje 3 različite vrste UV zraka: UV-A, UV-B i UV-C. Prva 2 tipa zraka štete koži, UV-C zraci ne dopiru do zemlje već ih apsorbuje atmosfera. UV-B zraci ne dopiru do dubljih slojeva kože, aktiviraju važni vitmain B, ali nisu bezopasni i mogu izazavati opekotine preteranim sunčanjem.

UV-A sunčevi zraci sa druge strane prodiru u duboke slojeve kože i izazivaju brže starenje kože. Postoji mišljenje da pre sunčanja treba otići u solarijum i prirpemiti se. Upravo to je pogrešno. Solarijumi emituju UV-A zrake, prodiru u dublje slojeve, opasni su, a mogu dovesti i do raka kože. Dakle redovni odlazak u solarijum je sve samo ne zdrav.

Takođe se misli da sunčanje povećava imunitet. To nikako nije tačno, naprotiv, zato se, recimo javlja herpes često u leto.

Volim leto i sunce, ali kažu: treba biti oprezan

Kreme za sunčanje – dobro ili ne?

Da li ste znali da su kreme za sunčanje zapravo napravljene zbog onih koji rade čitav dan na otvorenom izloženi suncu? U međuvremenu su kreme za sunčanje postale neophodne za one koji žele da se duže vreme uživaju izloženi suncu, zaštite se od neželjenih efekata UV zračenja i dobiju takozvanu „zdravu tamnu boju“. Ima ih u ponudi kao kreme, sprejevi ili gel, različitih jačina zaštite. To je samo donekle tačno. Kreme sa faktorima zaštite štite nas od UV-B zraka, ali ne i uspešno od dubokoprodirućih UV-A sunčevih zraka. Studije koje su se bavile efektima raznih sredstava za zaštitu od sunca takođe naglašavaju da zaštitom od UV-B zraka se smanjuje nivo vitamina D u organizmu.

Zapravo kreme za sunčanje smanjuju rizik od opekotina, ali daju lažnu zaštitu.

Posebno kada se govori i zaštitnim kremama za sunčanje treba obratiti pažnju na sadržaj istih. Naime one su naravno sačinjene od hemijskih supstanci na koje može biti reakcije u vidu alergija i slično. Zato preporučujem da dobro pročitate sve informacije sa pakovanja.

Za kožu najpogodniji su preparati sa EKO- ili BIO- zaštitnim sredstvima i zdraviji su od običnih sredstava za zaštitu od sunca. Imaju manu da ih koža slabije upijaju i ostavljaju dugo beli sloj.

Ono što treba znati je da se kreme za sunčanje koriste pažljivo i sa merom i kada je to potrebno, a ne samo da se umiri savest pre sunčanja. Klasična zabluda je da korišćenje kreme za zaštitu omogućava produženi boravak na suncu. NE!

Zabluda je da tamnoputi treba da koristi niži zaštitini faktor, jer već ima prirodnu zaštićenu boju. Kožu treba štititi najmanje sa faktorom 25 konstantno, nabolje početi sa faktorom 50.

Volim sunce

Kako da se najbolje zaštitiš od UV zraka:
Šešir, naočere za sunce, duge haljine sa rukavima, duge lagane pantalone i tunike sa dugim rukavima

Već znamo da kreme za zaštitu od sunčanja nisu najbolji izbor. Kako zbog delimične zaštite, tako i zbog blokiranja vitamina D, a i neželjeni efekti u zavisnosti od sadržaja krema su tu.

Generalno kožu ne treba direktno i predugo izlagati suncu. Bebe, mala deca i ljudi sa svetlom puti bi trebalo da se dobro štite. Dakle u periodu od 11-15h kada je zračenje najjače, treba se skloniti sa sunca. Ujutru i kasno popodne je sunce više, zračenje slabije i samo zraci padaju pod kosim uglom i manje je opasnosti.

Naočare za sunce sa UV filterom štite oči, a pre svega za bebe i decu treba obezbediti šešir ili kačket kao zaštitu za glavu.

Volim leto i sunce, ali kažu: treba biti oprezan

Garderoba treba da je lagana i svetlih boja. Posebno ako ste pored vode refleksija sunčevih zraka je dodatna opasnost. I kada ste na planini jako sunce ima isti snažni efekat, pa preporuke važe i za te regije.

„U senci ispod platana ne mogu da dobijem sunčanicu i opekotine od sunca“. Potpunio pogrešno. I do 90% jačine zraka dopire u hladu gde god da se nalaziš.

Volim sunce

A šta ako se ipak dese opekotine od sunca?

Kao što pravilo i sturčne preporuke kažu, kod slučaja kada se javi jako crvenilo kože, pojava plihova, perutanje kože obavezno se treba javiti lekaru.

Ako se i desila sunčanica pre svega treba piti puno tečnosti. U narednim danima izbegavati sunce, sedeti unutra ili u jakoj senci obučen u garderobu koja štiti i prekriva kožu. Duge haljine sa rukavima, lagane duge pantalone, košulje i tunike. Hladno tuširanje, kao i jogurt iz frižidera na ozledjenim mestima na koži može da pomogne i ublaži problem. Losioni za posle sunčanja pomažu kod lakših crvenila.

Volim sunce

Kod baš jakih crvenila i pojave plikova obavezno se obratiti lekaru, sunčanica nije bezopasna. Može dovesti do pojave temperature, mučnine, groznice i glavobolje. Kod nekih se javlja jaki svrab što ukazuje na sunčanu alrgiju i treba takodje biti obazriv.

Do pre nekog vremena je bio modni trend imati što tamniju kožu, preplanulu. Sada se plasira „otmeno bledilo“, verovatno da odmorimo malo svoju kožu. Šta misliš ti o tome?

Podeli sa drugima!

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *