Select Page

Kako često se prisetiš starih dana iz nižih razreda osnovne škole?

Mene je nedavno pozvala školska drugarica, pa me je to verovatno podstaklo da se prisetim školskih dana u našoj osnovnoj školi. Bili su to verovatno kao i kod svih dani bezbrižnosti i veselja, ali i raznih situacija.

  • Pre ulaska u učionicu, a kada bi se zvono oglasilo mi đaci bismo se svi postrojili u red dvoje po dvoje držeći se za ruke. Ni sada mi nije jasno zašto dečaci nisu hteli da budu „par“ sa devojčicama, kada im je to sve jedno nekada u životu sledovalo
  • Uvek me je nervirala gužva na velikom odmoru u trpezariji gde smo dobijali užinu, obično parče hleda, nešto namazano sa šoljom nečega za piće. Toliko mi je puta zbog te gužve parče hleba palo na pod i to naravno uvek na namazanu stranu
  • U školu smo išli peške. Imali smo jedan ćošak na kome se nas nekoliko iz susednih ulica nalazilo. Tokom čitavog puta do škole smo nešto pričali, šta, sada zaista ne mogu da se setim. A i zadivljuje me činjenica da smo imali materijala za priču svaki bogovetni dan. Sada decu uglavnom roditelji voze u školu, pa makar i da je u susednoj ulici
  • Nedavno sam zavirila u jednu učionicu. Jedna stvar se nije promenila ni sada. Stare, ižvrljane i oštećene klupe i stolice. Obradovah se, mada mi je bilo čudno da mi je ofucani školski nameštaj izmami osmeh
  • Naši izleti u nižim razredima su bili u neposrednoj okolini, na jedan dan, da se izjurcamo i naučimo nešto o prirodi. Sendvič ti napravi mama, ako imaš sreće dobiješ i sok ako ne piješ vodu na prvoj česmi
  • Male tako reći minijaturne učiteljice Olgice smo se svi bojali više od naših mama. Ne zato što nas je ne daj bože čupkala za kosu ili tukla, već je imala jedan specifično prodoran glas u situaciji kada smo bili nestašni i pogled od koga si svoj pogled morao da oboriš kada te prostreli. Dakle samo kada smo bili nestašni. Nevaspitani ili nasilni ni kao reč ni kao ponašanje nije nam padalo na pamet kod Olgice
  • Kada imaš temperaturu i ne dolaziš u školu učiteljica Olgica dođe drugog dana da te poseti. Oooo kako sam se osećala važnom tada. Došla je u svoj svojoj velikoj minijaturi da obiđe baš mene
  • Na odmorima smo preskakali lastiš, igrali se žmurke, dečaci su igrali klikere
  • Bila je počast biti redar. On briše tablu, donosi geografske karte i ostale važne poslove obavlja čak cele nedelje
  • Kada sam u četvrtom razredu pozvana da igram u folklornoj sekciji niko srećniji od mene. Igraću i na bini u svečanoj sali za praznike i ostale prigode
  • Sećam se krmača po svesci kada smo sa pisanja grafitnom olovkom prešli na pisanje naliv perom koje se puni. Srećom brzo su pronašli nalivpero sa patronima, pa je krmača bilo značajnije manje
  • Sećam se reka prolivenih suza kada smo se opraštali od učiteljice. I kasnije je u školi bilo lepo, ali kao kod učiteljice neponovljivo.

Foto: Thirdman sa sajta Pexels

error: Content is protected !!