Pre neki dan sam imala telefonski poziv koji, osim što me je obradovao, podsetio me je koliko malo čoveku treba da bude srećan. Sreća je i davati i primati.
Sada sam penzioner, ali me kolege i ako značajnije mladje još nisu zaboravile. Povremeno se javljamo jedni drugima. Upravo pre neki dan mi se javio kolega iz centrale naše firme u Nemačkoj i taj poziv me je podsetio na našu kolegijalno-prijateljsku priču i dobro u ljudima.
Upoznali smo se kada sam ja došla pre više od decenije i po u kompaniju, on je dolazio sa starijim kolegom da nas uputi kako da radimo na našem lokalnom tržištu. Mlad, godina sredina dvadesetih, poletan, radoznao. Razvijali smo posao pa se zadržavao i duže u Beogradu i Srbiji, a i ja sam odlazila na edukaciju u centralu.
Kako to biva, i kako je u našem mentalitetu i kulturi, provodiš službeni deo ali i svoje slobodno vreme posvećuješ kolegama u danima kada su kod nas. Uživali su, a i meni je bilo drago da im pokažem moj grad i njegovu lepši stranu u tim godinama posle 2000te.
Tih dana i godina je posle nesrećnih devedesetih u Srbiji svega falilo. Nekako smo i deca i mi odrasli bili željni ovoga i onova. Boraveći često u Nemačkoj zapazih jedan štampani magazin za dame 40+. Počela sam redovno da ga kupujem kad god sam bila tamo službeno.
Kako i kada je moj mladi kolega D. Zapazio šta čitam nisam primetila, tek pri svom sledećem dolasku u Beograd spremajući se za sastanak osim laptopa i materijala on izvadi i moj sada već omiljeni časopis za dame 40+ godina. Kako sam izrazila svoje čudjenje šta mladi u Nemačkoj čitaju, u šali naravno on isto tako u šali odgovori:
„Baš sam bio radoznao koje je to zanimljivo štivo za žene srednjih godina, šta su njihove teme“.
Slika: Anthony Shkraba sa sajta Pexels
Zapravo je video mene da čitam baš taj časopis i hteo da me obraduje i kada ne mogu sama da ga nabavim. Od tog dana pa mnogo godina nadalje sve do mog penzionisanja kad god bi smo se sreli, bilo u Beogradu ili na drugim destinacijama ja sam dobijala svoj sveži časopis za žene 40+ od mog kolege i drugara D.
Došlo je i moje penzionisanje i oproštajna žurka u omiljenom restoranu skoro na kraju zemunskog keja. Došle su sve moje kolege, domaće i inostrane i naravno D. Uz divni poklon koji mi je odabrala njegova supruga kovertirana je bila i pretplata na online izdanje mog omiljenog ženskog magazina za dame 40+. Čitam ga i dan danas, pretplata se iz godine u godinu volšebno produžava, a ja se svakog meseca iznova radujem, kakve god prilike bile.
Ljudi su čudo.
Naslova slika: krakenimages sa sajta Unsplash
