Nedavno mi se ukazala mogućnost da onako za svoju dušu zbrišem na dva-tri sata od dnevnih obaveza. Obično u toj situaciji biram boravak na vazduhu. Ili sam na Kalemegdanskoj tvrdjavi meni uvek inspirativnoj sa najlepšim pogledom na reke na svetu ili Adu, odmor za mozak, dušu i oči u mom slučaju.
Lagano se vozeći niz naš strmi sokak na radiju čujem da je ponovo otvorena galerija Petra Dobrovića sada u sklopu Kuća legata grada Beograda. Davnih dana sam obišla Dobrovićevu galeriju u ulici Kralja Petra i ideja da ne odem na svež vazduh nego u šetnju po novootvorenoj galeriji je odmah prevladala.
Galerija je na četvrtom spratu, a slikar je nekada živeo sa porodicom na spratu iznad. Ta činjenica daje neku posebnost čitavom ugodjaju. Ulaskom u novoopremljeni prostor vas dočekaju zidovi pastelnih a i pak intenzivnih boja. Kada pogledate slike shvatite i zašto, prosto pripadaju jedni drugima.
Neke slike su mi dobro poznate, neke opet prvi put vidim. Vrlo draga i rečita kustoskinja saopštava da imaju preko hiljadu slika i crteža i da su se odlučili da ih nama posetiocima prikazuju tako što će na godinu ili dve menjati postavku. Sve iz razloga ograničenog prostora, naravno a i mogućnosti da ih po periodima u kojima je Dobrović radio prikažu u što višem broju gledaocima.
Ova prva postavka prikazuje Dobrovićeva intenzivno koloritna dela, s obzirom da slovi za predstavnika srpskog kolorizma. Iskreno posle svih ovih sumornih dana lepota i obilje boja koje me je obasjalo neizmerno mi je prijalo i nekako unelo radost u moj dan.
Portreti po kojima je Dobrović prepoznatljiv su izuzetni. Božanstve boje krajolika i marinsko plavo nebo nad Dubrovnikom i primorskim gradovima su me potpuno razgalili.
Jedna od slika živopisnog Amsterdama uhvaćenog u ne tako vedrom danu prosto izaziva osećaj da je zalutala.
Preporučujem da posetite izložbu u galeriji Petra Dobrovića, sigurna sam da će se mnogima dopasti.
Sve slike iz lične arhive
