Nedavno sam posetila jednu kratkotrajnu izložbu u Muzeju grada Beograda u Resavskoj ulici. Paja Jovanović, jedan slikar, 12 fotografa i 24 umetnička dela.
Ova ustanova kulture ne znam da li je ruiniranija spolja ili unutra. Neko kaže to je sada in, neki se trude namerno da naprave da tako izgleda prostor. Ne bih bila baš sigurna da je ovakav izgled muzeja namera, rekla bih pre da je u pitanju nemaština i nebriga.
Ali bilo kako bilo imali su zanimljivu izložbu predivnih slika Paje Jovanovića, jednog od naših najvećih slikara ikada i istih tih dela, ali vidjenih očima fotografa, odnosno repliciranih kao fotografije sa odabranim modelima.
Toliko divnih slika, tako prekrasnih portreta, posebno upečatljivih portreta žena. Maestralno, sve su lepotice na svoj način, i one oslikane i one fotografisane.
Kao što i istoričari umetnosti misle, sigurno je veliki slikar Paja Jovanović svojom savršeno spretnom kičicom možda i pomagao da portretisani ne zažale što su baš njemu poverili taj posao. Ali to je sve u redu, umetnička sloboda i umetničko oko. Ovo potonje vidi ono što mi obični smrtnici možda ne vidimo.
Jedan takođe ozbiljan i priznat beogradski portretista mi je ispričao da je njegov uslov da napravi nečiji portret da model pozira, dakle ne da pošalje slike i nego da model bude sam u ateljeu sa slikarom. Ovo drugo me je mnogo više zaintrigiralo. Pojašnjenje je bilo iznenadjenje.
On bi naime vodio tokom poziranja razgovore na raznorazne teme sa portretisanim. Ispitivao svojim pitanjcima i podpitanjcima šta utiče na tu, baš tu osobu, da joj pokrene iznutra emociju, oslika na licu baš tu pravu iskru i da je onda slikar ovekoveči.
Naravno da je to nekada trajalo satima pa i danima, a onda kada je „pogodio“ temu i dobio to nešto na licu za čim je tragao od samog početka tada je slika bila stvarno gotova.
Takodje, mi je rekao da od stotina portreta koje je za dugog života uradio jedino jedan nije po njegovim standardima uspeo. Radilo se o skandinavskom diplomati. Kako sam imala priliku da vidim na desetine portreta koje je u tom trenutku sa svih strana prikupio u svom ateljeu, jer je pravio svoju monografiju portreta, videh i diplomatu.
I bio je u pravu, lepuškast, ponosit muškarac, ali slika je zračila hladnoćom, kao da je u frižideru izlagana. Neverovanto, prazno, sivo hladno lice lepog muškarca. Pitala sam da nije bio problem komunikacija, čovek je stranac. Ako voli da priča sa modelom možda nije uspeo da se sporazume sa dotičnim, ne naprotiv, nije bilo jezičke barijere, sve vreme su ćaskali, ali nije išlo.
Onda mi je pokazao portret diplomatine supruge, takodje skandinavka, komunikacija isto na stranom jeziku, veruj mi na reč, potpuno druga priča. Zanimalo me je koju je zanimljivu temu imao sa damom, ali ne saznadoh. Nema veze, možda objave slikarove memoare pa ću već pročitati.
Kada sam spomenula sliku diplomate isti takav osećaj hladnoće i odbojnosti sam imala kada sam videla sliku maršala Tita koju je Paja Jovanović naslikao pred kraj života. Da li je bilo do vremešnog slikara ili do modela, što sam sklonija da verujem, ali ostavlila me potpuno ravnodušnom.
Da se vratim na izložbu koja je realizacija ideje Color Media Communications da replike poznatih umetnika, ovog puta Paje Jovanovića urade fotografi.
Očigledno su im najveća inspiracija ipak bili portreti njegove supruge Muni i kraljice Marija. Ove prelepotice koje su bile modeli fotografa su zaista fantastično uspele na foto-replikama predivnih Pajinih slika.
Neobično mi se dopala i ideja i izložba, pa sam da bih i svojim čitateljima ilustrovala fotografisala izložena dela, u na žalost lošim uslovima, ali nadam se da sam ipak dočarala lepotu, svakako vanvremensku bilo naslikanu bilo fotografisanu.
Nadam se da će Color Media Communications nastaviti sa ovim izložbama, ima i te kako zanimljivih slikara i modela koje bismo mogli da vidimo na dalje.
Ali jedna divna dama, istoričarka umetnosti Tamara Ognjević je za sam kraj izložbe upriličila predavanje o Paji Jovanoviću, njegovom stvaralaštvu i životu, kao i vodjenje kroz izložbu. Zaista je prava sreća što je neko njenog znanja, profesionalizma, posvećenosti, rečitosti i šarma odlučio da i u ovim uslovima održi tako jedno zanimljivo predavanje, provede publiku kroz njegov slikarski život i gradjenje karijere svetski priznatog slikara i još sve to snimi i pokloni širokoj publici. Pogledajte i uživajte.
Slike: iz lične arhive
