Čekamo da se vakcinišemo ili smo se vakcinisali pa se čeka revakcina, bilo kako bilo i dalje smo poprilično zatvoreni. Što zbog zimske čarolije što zbog straha od covida. Bar moji prijatelji i familija su na oprezu i dalje, slabo se družimo.
Čekamo neke toplije dane za susrete na otvorenom. Da li smo još uvek istinski uplašeni ili nam je strah sada prešao u naviku ne znam, ali imam vrlo živi osećaj da mi se uzica kojom sam za stan vezana nekako još skratila.
Već sam pominjala da sam se vredno pripovratila od baka naučenim ručnim radovima u pokušaju da vreme u kući tokom ovih hladnih meseci skratim radeći raznorazne ručne radove. Srećom pa imam jednu neodoljivu i obožavanu malu zvrcu koja mi je savršeni maneken i nikada sa primedbom na uradjeno. Tako zahvalna zavredela je da obogati svoj asesoar i garderobu „preko potrebnim“ bakinim kreacijama. Nisam ni sebe preskočila u obogaćivanju istih. Kada će doći na svetlo dana, videćemo ali neka bude pripremljeno.
Pretražujući po društvenim mrežama ručne i umetničke radove nekih drugih vrednih dama obradovala sam sebe i još koječim.
Ovih dana se bavim izradom „onog nečeg što se nosi preko“. Kako se pravilno zove, pa nisam sigurna. Neko te komade zove pončo, ali nebih se kladila da je baš to pravi naziv odevnog predmeta koji je trenutno u izradi.
Može biti tek „nešto malo“ kao na slikama. Dobra strana ovakvog komada odeće je što i u hladnijim danima ispod kaputa prija zbog hladnoće, a upotpunjuje izgled uz ostalo. U toplijim danima je baš šarmantan komad.
Druga varijanta sličnog je malo kompleksnija u izradi i nameni. Pa odluči sama. Trenutno je u ponudi na instagramu dosta dobavljača prediva, ako te zanima, pogledaj recimo evo jednog iz Novog Sada. Ja sam bila veoma zadovoljna kvalitetom i brzom uslugom naručivši predivo za štrikanje od njih.
Čekajući šta god od gore pomenutog uradiće se već još po nešto, zar ne?
Naslovna slika: Pavel Danilyuk sa sajta Pexels
