Naime ovaj muzej ima u svojim depoima najveću zbirku Rembrantovih dela i sva ih je izložio u okviru izložbe koja je nazvana „All the Rembrandts“. Poseduju 22 slike, 60 crteža i 300 grafika. Crteži su posebno osetljivi na svetlost i to je razlog zašto nisu u redovnoj postavci.
Izložbi je trajala od aprila do sredine juna. Poznato je da je Rembnrat tokom svog života uradio dosta autoportreta, poznavaoci kažu, najviše od svih slikara ikada. Mogao se videti u mladim danima, zrelim godinama i već vremešni starac. Takodje je na svojim autoportretima izražavao različita osećanja, prava poslastica za stručnjake koji se Rembrantom bave, a i za nas ljubitelje slikarske umetnosti.
Rembrant nije voleo da putuje, rodjen u Lajdenu u porodici mlinara, čitav svoj život je proveo u Holandiji. Kao izvrstan portretista slikao je portrete ili grupe portreta po narudžbini bogate Amsterdamske i Holandske elite.
Neverovatno lepi su crteži pejzaža njegove zemlje od kojih su neki bili skice za kasnije uradjene slike u ulju. Slikao je i prizore sa ulica, prosjake, beskućnike, lovce na miševe, prodavce omiljenih holandskih palačinki, pralje, scene iz kreveta supružnika, kao i njegovu mladu ženu Saskiju. Posetiocima je data prilika da upoznju jednog sasvim drugačijeg Rembranta.
Skice i studije aktova su fascinanatne. Oćigledno su neobične poze budile posebno interesovanje umetnika.
I ako u muzeju najposećenije i u stalnoj postavci Rembrantovo delo Noćna straža, nije bilo u prostorijama u okviru jubilarne izložbe, već na svom uobičajeom mestu, ne verujem da je neko otišao sa izložbe, a da nije opet bacio pogled na tu fascinantnu sliku, koja se sprema za konzervaciju i neko vreme neće biti izložena.
Sam Rijks muzej je veoma posećen u svako doba godine, ali ovog puta je poseta ovoj specijalnoj izložbi bila neverovatno velika. Pobudila je interesovanje kako mladjih tako i najstarijih.
Ono što je meni nekako upalo u oči je želja starije populacije u raznoraznoj fizičkoj kondiciji, moći pa i nemoći da poseti ovu jedinstvenu izložbu. Nikakve ih prepreke nisu osujetile. Muzejski poslanici su pokušali na svaki način da starijoj populaciji olakšaju kretanje i omoguće odmor i predah. Improvizovanim pešačkim rampama, liftovima, pa i mobilnim stolicama na rasklapanje koje ste vi ili vaši pratioci mogli da ponesete i omogućite odmor kada je to zapravo potrebno.
Ja sam se tamo zatekla sa svojom odraslom decom i majkom od 84 godine koja je upravo tri meseca ranije pala i još imala posledice koje je osećala upravo pri hodu. Dirljivo je koliko je malo potrebno za tako mnogo užitka.
Slike iz privatne arhive
