Otkrila sam pešačke ture razne tematike po svom rodnom gradu. Vodiči su zaista sjajni, stručni, drže ti pažnju i na vrlo zanimljiv način pripovedaju o prošlosti Beograda. O ljudima koji su u njemu živeli, koji su ga gradili i na taj način pokazivali koliko ga vole. Naravno, tu su i oni koji su ga osvajali.
Svi su ostavili neki svoj pečat. Priče su neiscrpne, zanimljive, šetnje predivne. U svim vremenskim uslovima, ljudi koji slično žele da dožive su zanimljivi i fini. Otovreni da saznaju nešto novo, ljubazni i rado komuniciraju sa ostalima u grupi.
Iznova sam otkrila Terazije, Knez Mihajlovu ulicu, ulicu Kralja Petra, Savamalu i Kalmegdanski park, pa i Novo groblje… Slušala o divnim ljudima koji su iz svih delova regiona, Evrope i sveta dolazili u ovu našu čaršiju. Uglavnom i ostajali dajući joj ovu divnu atmosferu da baš ovde pripadaš (pa makar i da si samo kratko u njoj).
Beograd je takav grad, otvoren za svakog putnika namernika.
Ove bi pešačke ture bile sigurno zanimljive i za turiste, ali ubeđena sam i nama koji u Beogradu živimo su još potrebnije. Zaista treba znati u kako divnoj prestonici živimo, sa jedinstvenim položajem na dve reke, sa istorijom koja datira od trećeg veka pre nove ere…
Saznala sam da i drugi gradovi Srbije imaju ovakve ture. Čim završim sa svojim gradom, krećem, dalje… Novi Sad takođe nudi slične sadržaje, a verujem da će i ostali gradovi ponuditi takođe puno toga fenomenalnog.