Verovatno vam je prva asocijacija na Sremske Karlovce čuvena Karlovačka gimnazija. Verujem da ćete pomisliti i na Patrijaršijski dvor, na sabornu crkvu Svetog Nikole, kao i na česmu 4 lava.

Tu je i katolička crkva Presvetog Trojstva i zgrada Magistrata. Siguna sam da ćete pomisliti i na film “Lajanje na zvezde” ili na brojne vinarije, ali danas nas priča vodi ka nečem mnogo slađem, a ušuškalo se nedaleko od samog centra ovog vojvođanskog gradića koji sam posetila sredinom februara.

Zapravo, pišem vam o kolaču KUGLOF koji su u ove krajeve doneli nemci koji su živeli, a žive i danas na tlu Vojvodine. Moja domaćica bila je Katica Biber Šnur jedna od vlasnica Muzeja Kuglofa “Gea”.

A šta znamo o nastanku kolača KUGLOF?

Ovaj okrugli kolač u prošlosti je krasio trpeze privilegovane vlastele kao i kraljevske trpeze širom Evrope. On se pravio u Francuskoj, pa je nadaleko poznat alzaški kuglof iz Strazbura. Prave ga i Austrijanci, Nemci, Italijani, Poljaci, Česi i Slovaci.

Prvi podaci o kuglofu datiraju iz druge polovine XVII veka. Sve do pred kraj XIX veka srednjoj klasi, kao i siromašnoj, nisu bili dostupni sastojci od kojih se pravio kuglof iako je on u osnovi jednostavan kolač. Takođe, nisu se lako mogle kupiti modle za kuglof, pa su domaćice nosile testo kod pekara da ga ispeku.

Sa dolaskom nemaca na naše prostore stigao je i ovaj ukusni kolač, a od 2002. godine u Sremskim Karlovcima se održava i Festival kuglofa.

Gde da probate pravi kuglof po originalnim receptima

U maloj Muzej-radionici kuglofa “Gea”, na Trgu Branka Radičevića 5 u Sremskim Karlovcima.
Neke sjajne žene, članice nemačkog udruženja za dobrosusedske odnose „Karlowitz“ do danas su sakupile preko 400 recepata za pravljenje kuglofa. Neke od njih možete probati baš na pomenutom mestu.

Domaćice kuglof prave sa dodacima kakaoa, suvog grožđa, oraha, badema, lešnika, a originalni Karlovački kuglof pravi se sa dodatkom vina bermet koje se proizvodi na području Sremskih Karlovaca i fantastičnog je ukusa.

Na ovom mom kratkom, ali slatkom putovanju, uživala sam u preslatkoj muzej radionici koja je ostala u nekim prošlim vremenima, a ponela sam kesice sa izmerenih nekoliko vrsta kuglofa koji se svi tope u ustima.

Dobila sam savet da kuglof ne držim u frižideru, već na svežem vazduhu prekriven krpim ili u foliji, a kada poželim da ga jedem, unesem ga pola sata ranije da opusti na sobnoj temperaturi. Tada je najsočniji i najukusniji za jelo.

Uslužila me je domaćica Katica, a u vitrini su se baš tada našli:

• Karlovački kuglof (Carski kuglof) sa bermetom, cimetom, čokoladom,
• Bečki kuglof sa belom čokoladom, kajsijama i bademima,
• Kuglof sa lešnikom, čokoladom, bademom i rumom,
• Kuglof sa marcipanom i suvim voćem,
• Kuglof sa višnjama, lešnicima i čokoladom.

Na ovom interesantom mestu možete se zasladiti i sa ukusnim štrudlama sa makom i orasima, kao i probati kitnikes, jedan od najstarijih vojvođanskih kolača od dunja.

Naslovna slika: Kuglof iz muzeja sa sajta Lepi Brka
Ostale slike: iz lične arhive