Obožavala sam mnogo toga što je baka pravila, ali se jako dobro sećam medenjaka koje nisam jela u bakinoj kući, ali me podsećaju na to vreme.
Svaka naša varošica ima glavnu ulicu. U našoj su tu ulicu zvali – korzo. U njoj su sve najznačajnije radnje, ustanova kulture – čitaj bioskop. Sve što ti treba prvo potražiš tu. Dakle, tu je bila i prodavnica sveća iza koje je u dvorištu bila i radionica. Prodavali su slavske sveće, sveće za krštenje, venčanje i druge manje lepe prigode. Voskar, jedan tihi sedi gospodin, naravno imao je mnogo pčelinjeg voska za proizvodnju sveća, a uz njega i meda. Njegova vredna žena je pravila medenjake, divne oble sa belom glazurom ili bez nje.
Ceo taj deo ulice je mirisao na njihovu radnju i medenjake.
E, te medenjake sam volela. I dan danas kada tuda prođem iako radnje više nema, osetim taj divni medasti miris detinjstva.
Gde su sada moji medenjaci
Srećom, mama me je naučila da ih pravim, a nju njena drugarica iz detinjstva, protina ćerka.
Sa vama delim taj recept, pa evo, pokušajte i vi.
Medenjaci protine ćerke
Sastav:
250 gr meda
100 gr šećera
120 gr otopljenog butera
2 jaja
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica cimeta
500 gr mekog brašna
Sve sastojke sjediniti u mekše testo. Ostaviti nekoliko sati da odstoji u frižideru i praviti kuglice veličine manjeg oraha. U plehu ređati sa većim razmakom. Peći na temperaturi od 200ºC oko 15 min.
