Kafe Havelka – Da li kafe može biti institucija, naravno da može

Često i rado sam u jednom periodu svog života sedela u kultnom bečkom kafeu Havelka. Svi tradicionalni bečki kafei su jedinstveni, usporeni, topli i mirisni. Ali ovaj je odisao posebnom atmosferom koju su stvarali prisutni, kako vlasnici i zaposleni, tako i stalni gosti. Prijantan miris kafe i u večernjim satima predivni miris čeških buhtli, kolača koji je sama decenijama pravila gospodja Havelka. Zidovi ko zna kada poslednji put krečeni, plakati na jednom od zidova aktuelnih kulturnih zbivanja, ostali zidovi u ranim radovima sada afirmisanih umetnika, slikara, pesnika, pisaca. Žagor gostiju neuobičajeno glasan za ovu evropsku prestonicu. Traži se stolica više skoro uvek, svi stolovi zauzeti, a nema ih puno.

Ako dođeš sam ili sama gospodin Havelka proceni za koji će te sto smestiti uz šturo objašnjenje na bečkom dijalektu tek shvatiš da sedaš za sto takodje samog gosta suprotonog pola i srodnih godina. Hteo ne hteo, uz izvinjenje što smetaš započinješ sa gostom konvarzaciju koja se ne retko nastavlja. Kažu priče neke i za ceo život.

Jozefina i Leopold Havelka su se upoznali pre drugog rata kao šegrti u jednom od bečkih restorana. Nekako odmah su shvatili da svoj životni put žele da nastave zajedno, ali i da žele osim privatne i poslovnu priču da grade zajedno. Počeli su u malom kafeu u srcu Beča, u jednoj tihoj ulici u blizini Grabena. Nazvali su ga jednostavno po svom imenu – Kafe Hawelka. Rat je zaustavio posao, ali kada su se 1945 vratili u svoj kafe nije uopšte bilo štete na njemu, čak su i prozori ostali čitavi. Josefina je kuvala kafe na peći koja se ložila drvima, a Leopold je sam sakupljao drva za ogrev po bečkoj šumi. Brižno su se starali o svojim gostima i ubrzo postali omiljeno sastajalište intelektualaca i umetnika, kojima je kafe postao druga kuća tako reći.

Modernizacija 50tih, ali ne i za Kafe Havelka

Arhitektonsko rešenje enterijera je preuzeto tridesetih godina. Tonet stolice, mali stolovi sa mermernom pločom. Tako je i danas.

Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka privredni preporod donosi novine i u ugostiteljstvu. Italijanski esprso-kafei su u trendu uz ubrzani tempo žovota koji je zavladao. Mnogi ugostitelji se prilagodjavaju ali ne i Havelka. Jedini ustupak je kafe-mašina. Verni i lojalni gosti pomažu da kafe Havelka opstane i preživi modernizaciju, ljubomorno čuvajući svoju vanvremensku atmosferu unutar svojih zidova.

Sve poznatiji gosti postaju stalni posetioci i uživaoci kafea. Lista se širi i na internacionalne znamenite i popularne intelektualce i umetnike. Tu se obavezno dolazi da se inforimiše šta je trenutni trend. Josefina i Leopold ništa manje poznati od svojih gostiju, a njihov kafe postaje institucija za sebe.

A uveče legendarne buhtle

Već je treća generacija Havelka u kafeu, osnivači, sin i dva unuka.
A svako veče češke buhtle, topli mirisni kolač, sve do današnjih dana. Josefina je započela da ga mesi i činila je to do samog svoga kraja. Nastavio je sin. Svako veče oko 9h uveče zamirišu buhtle u kafeu i širi se po okolnoj uličici.

Život je učinio da se Beču uvek i iznova vraćam, često. Ne sećam se da sam i na kratko bila tamo, a da nisam imala vremena da popijem u žamoru i poznatom okruženju Havelka kafu. Svi koji su boravili samnom tamo su takodje morali, imperativno, svidelo im se ili ne.