Oduvek me je intrigiralo šta ljude o kojima čitam i slušam, recimo naučnike, umetnike i svakovrsne ostale poslenike, dakle javne ličnosti bilo savremenike ili ne, šta ih je opredelilo da krenu baš tim putem, kakav je to put bio, koji su izazovi i motivacija…
Rado slušam o tim i takvim iskustvima ili čitam biografije i autobiografije.
Taj niz pročitanih biografija je naravno započeo Nušićevom Autobiografijom kao lektirom. Ali sasvim se dobro sećam da je prva biografska knjiga koja je na mene, tada tinejdžerku ostavila neizbrisiv trag i opredelila kao ljubitelja istih, bila knjiga Mulen ruž, biografija sjajnog pariskog slikara Anrija de Tuluz-Lotreka opisana iz pera Pjera La Mira.
U meni je ostala i do dana današnjeg znatiželja prema pokretačima, inspiracijama, motivima onih čija nas dela privlače u bilo kojoj sferi stvaralaštva.
Upravo sam ovih dana jednu znatiželju zadovoljila. Naime, nisam ništa znala o počecima sjajnog slikara sa naših prostora, ali posetivši izložbu Vlaha Bukovca u Galeriji Akademije nauka i umetnosti u Beogradu saznala sam dosta toga. Uz lepo vodjenje mlade kustoskinje saznadoh istinu svih istina: kafana je mnogima bila sudbina, pa tako i Vlahu Bukovcu. Nadam se da ne zvuči smešno, nije ni romantično, samo je istinito.
Kao i mnogi dalmatinci toga vremena i Vlaho Bukovac je imao izbor da se spase siromaštva svoga kraja da krene vozom put Beča u monarhiju ili brodom put Amerike. Odabrao je ovo potonje.
Takođe, kao i većina i tada, a bogami i sada, da se prehrani Vlaho je radio u kafanama, kao konobar. A tamo upoznajete najrazličitije ljude. Ta okolnost može biti prednost, a može i odvesti na stranputicu, jer sve je na tebi,zar ne?
Sreća je htela da Vlaho upozna baš u kafani gde je radio u San Francisku, jednog italijanskog slikara preko koga se upoznao sa slikarskom umetnošću. Spoznao je svoj talenat, ali je i marljivo radio i shvatio šta ga zapravo zanima. Tada je, okačio kecelju o klin, vratio se kući i dalje je sve poznato – post
ao je slikar.
Sjajnom izložbom u galeriji Akademije nauka je završena 2020, a započeta 2021. Upravo se prisećam da smo i 2019 ispratili jednom divnom izložbom Meštrovićevih skulptura u Narodnom muzeju.
Čeka me još jedna zanimljiva izložba u Muzeju savremene umetnosti na Novom Beogradu koju ne bih propustila, a započela je u 2020-oj. „Ljubav je ljubav“ je evropska premijera izložbe venčanica kreatora Žana Pola Gotjea.
Ako je tendencija da postane tradicija prestoničkih kulturnih poslenika da na ovaj način ispraćamo i naredne godine unapred se radujem. Ujedno je ovo i način da se zabavim u tokom ovih covid dana kada nam je kretanje, a posebno druženje ograničeno.
Pišite da li ste vi neku od izložbi u Beogradu ili gradu u kome živite pogledali.
Ako niste još ne uskraćujte sebi uživanje, krenite!
Slike iz lične arhive