Zanimljivosti o djumbiru
U kuhinji se djumbir prvi put javlja u Engleskoj u 17. veku. U ostatku Evrope se takodje javlja u tom periodu, ali ga ona, tako reći zaobilazno, koristeći ga u kuhinji tek od kraja 20. Veka.
E, upravo od tada se i priča o njegovim pozitivnim i zdravim uticajima na čovekovo zdravlje.
Saznanja o njegovim posebnim delovanjima nisu zaobišla ni ostale nacionalne kuhinje, te se tako neizostavno javlja u kari-mešavinama kao i u mnogim azijskim jelima.
Izvorno, djumbir potiče iz južne Azije gde je i danas jedno od univerzalnih sredstava u njihovoj tradicionalnoj medicini, a takodje i u Kineskoj tradicionalnoj medicini.
U evropi se prvobitno koristi kao začin i poslužuje se na stolu kao so i biber. Kako je bio skup i trpeze je birao, dakle imati ga na stolu bila je privilegija bogatih slojeva.
Danas se lako nabavlja u skoro svakom supermarketu.
Njegov ukus delimično podseća na limun, ali sa specifičnom karekteristikom i blagom ljutinom. Ko ga jednom okusi sigurno će ga prepoznati u svakom sledećem jelu ili piću.
Kako je za dobar djumbir potrebna topla klima najbolje uspeva u tropskoj i subtropskoj klimi. Konzentracija eteričnih ulja u zavisnosti od vrste biljke može da oscilira od 0,6 do 3% čak. Najpoznatiji dobavljači su iz Kine, Brazila, Nigerije i Tajlanda. Za one najbolje poznavaoce njegov ukus se razlikuje, doduše vrlo blago, u zavisnosti od zemlje porekla.
Verovaću na reč, jer teško da bih sama prepoznala, ali djumbir sa Jamajke je najntenzivniji i ima najviše eteričnog ulja. Onaj iz Kine ima puni ukus dok Nigerijski ima najviše ljutine u sebi. Braziski se najviše koristi kao začin. Uspeva on i u drugim zemljama, recimo Australija, Indija, Fidži, ŠriLanka itd.
Lekovitost djumbira
Karakteristična ljutina djumbira mu daje zapravo svojstvo lekovite biljke.
Znaš li da je izolovana ljutina djumbira oko 20 puta veća nego ljutina u tabasco sosu?
Djumbir deluje na organizam antiinflamatorno, ali i kao analgetik. Takodje pomaže stvaranju želudačnog soka, protok žuči i aktivira pokretanje creva. U vezi sa tim pomaže proces varenja.
Ustanovljeno je da pomaže i kod smanjenja mučnine koja se javlja u toku vožnje, umiruje upale i bolove posebno artroze i reume, pomaže kod prehlade i smanjuje glavobolju usled migrene. Djumbir je siromašan kalorijama, 100gr djumbira ima 80 kalorija. Ali je zato bogat vitaminom B i C, sadrži magenzijum, kalijum, gvoždje, kalcijum i fosfor. Svakako ga treba što češće uvrstiti u ishranu.
aroma beverage cup (Photo by Pixabay)
Koristite djumbir u ishrani i piću, a evo i kako
Sasvim se dobro uklapa u sva azijska jela, za pripremu povrća u voku, ima ga u raznim sosovima, pirinču, kariju i marinadama. Izvrstan je dodatak u supi.
Upravo u ovo doba godine treba piti čaj od svežeg djumbira, nekoliko komada prokuvati par minuta u vodi. U napitku smuti je česti sastojak.
Na našem tržištu se mogu naći divne čokolade sa djumbirom neobičnog ljutkastog ukusa i divnog mirisa. Koristi se u kolačima kao dodatak, posebno u keksu. Englezi ga vole kao dodatak hlebu, a bogami kod njih je djumbir omiljen i u pivu.
Probaj ovaj recept za čorbu od šargarepe i djumbira, prija savršeno u prohladnim danima:
Sastojci:
60 gr svežeg djumbira
400 gr šargarepe
50 gr putera
1 kašika šećera
600ml bistre supe (može kocka)
150ml kokosovog mleka
So i biber po želji
Priprema:
Oljuštiti djumbir i iseći na sitne komade
Oljuštiti šargarepu i iseći na tanke kolutove
Djumbir i šargarepu propržiti na puteru i laganoj vatri, zatim posuti šećerom da malo karamelizuje. Preliti supom i kokosovim mlekom. Na srednjoj vatri ostaviti da vri 20 minuta. Sve fino izblendirati, dodati so i biber.
Savet: Malo cedjene pomorandže će dati slatkasti ukus čorbe i još više istaći ukus djumbira.
Ako voliš čorbu od bundeve slobodno dodaj i djumbir, oplemeniće joj ukus. Probaj!
