Ovih dana nas je novi, ko zna koji po redu nalet ove covid 19 epidemije pridruženo sa pogoršanim klimatskim uslovima zatvorio u kuće. Naročito nas vremešne. Treba sada osmisliti kako provesti dan. Čitanje knjiga ili internet sadržaja je odlično, ali ne prija mi svaki dan po ceo dan. Dosadilo mi je više spremanje zabitih delova stana, raščišćavanje davno nekorišćene garderobe ili pretraživanje fioka.
Prebiranjem po svojoj garderobi, koju više ne nosim iz raznoraznih razloga, obradovala sam mnoge u prethodnom pandemijskom periodu skraćujući vreme i poklanjajući garderobu dalje. Sigurna sam da ni obradovanima te stvarčice nisu bile neophodne ali daj da se nešto dešava. Znam da su i oni dali nešto od sebe dalje i obradovali nekoga, te tako napravismo jedan dugi lanac obradovanja. Vidi zabave, hej!
I fioke su tako pospremljene, da li se raduju ne znam, ali se ni sama više ne snalazim u njima, veruj mi na reč. Divno izgledaju kada ih otvorim, sve kao u apoteci. Samo nisam poredjala po abecednom redu naziva predmeta, kao što u apotekarskim rafovima redjaju lekove, to bi već bilo suviše. Sve ostalo je kao u muzejskim vitrinama.
Išla sam toliko daleko da sam i neke knjige otudjila. Pa zašto da ne, biće nekome zanimljive, a nama sam oslobodila prostor za nove koje ne prestajemo da kupujemo i ako sada u ovom tehnološkom veku to nije potrebno, sve možeš da pronadješ u elektronskoj formi. Ali ne vredi, miris knjige kada se jednom u kuću uvuče teško ga je izbaciti. A niko od nas i ne želi, neka ga, prati nas iz stana u stan.
Pribegla sam razgledanju i sredjivanju foto albuma. To me je podsetilo na nemili period kada smo bili bombardovani. Onda smo večeri provodili sa decom gledajući albume i skrećući misli i pažnju sa sirena našim devojčicama.
Pregledanje fotografija, podsećanja i samopreslišavanja šta sam gde videla me istinski angažuje, čitave sate čak. Zanimljivo je koliko lepih i srećnih trenutaka ti pobegnu iz sećanja tokom godina, a zapravo kada ih osvežiš skoro da opet možeš da osetiš isti intenzitet radosti i užitka kao tada kada si bio tamo.
Tako se setih izleta do Delfta. Od kada sam proćitala knjigu Devojka sa bisernom mindjušom još mi se više pojačala želja da posetim taj holandski gradić i bila sam vrlo srećna šunjajući se njegovim uličicama. Iz zbog Delfta i zbog društva sa kojim sam bila.
Na centralnom trgu sjajna gradjevina odnosno gradska kuća sa početka 17og veka. Kao ni ostale znamenite gradjevine i dvorci ni delftska gradska kuća nije pretenciozno niti razmetljivo velika i raskošna. Više mi se čini nekako stopljena sa nevelikim trgom ispred.
Zamišljam kako je u vreme velikih flamnskih slikarskih majstora i keramičara, stvaraoca divnih plavih delftskih pločica i posudja na ovom trgu pulsirao život. Upravo kao i sada, neki ljudi nekim svojim poslovima hitaju, neki drugi usporeno razgledaju šta se na trgu dogadja, a svakodnevno se nešto dogadja. U trenutku kada sam ja tamo antikvari imaju svoj dan, izlažu i prodaju starine, a najveća je ponuda upravo delftske keramike.
Gledam sve te nasmejane, pretežno vremešne kolekcionare i antikvare. Ćaskaju kao da se svi medjusobno poznaju, a možda se i poznaju. Prolaze tu i oni kao ja, radoznali a ne pripadajući, ali ovi potonji nisu napadni. Ne vuku te za rukav. Tek ako se približiš i pokažeš interesovanje ili pitaš nešto popričaće sa tobom, pojasniti, a onda te pustiti da u miru uživaš u razgledanju. Daju ti vremena i istovrmeno ga uzimaju za sebe. Uživanje je obostrano, nema tenzije trgovanja. Desiće se ako se desi.
Na trgu okolo je i mnogo radnnjica koje prodaju upravo proizvedene predmete Royal Delft iz pomenute fabrike keramike: posudje, ukrasi i slično. Za svakog po nešto. Ova fabrika datira iz 17og veka i jedina je i dalje aktivna. U periodu izmedju 16og i 18og veka delftska keramika je na ovim prostorima u bogatim porodicama bila veoma tražena. Mada nije ista kao kineski porcelan, zapravo je i nastala kao povoljnija varijanta kineskog porcelana, a holandjani su voleli da je porede sa njim odatle i naziv Royal Delft.
Skoro da ne mogu da zamislim da je u ovom gradiću nekada bilo čak 33 ovakve fabrike koje su proizvodile jedinstvenu keramiku od specijalne gline koja se nakon pečenja premazuje kalajnom glazurom. Od ostalih sličnih proizvodnji drugih zemalja se izdvaja upravo zbog te glazure i naravno posebne plave boje.
Kada posetiš fabriku imaš i priliku da vidiš virtuozne majstore kako upravo na isti način kao i kada je nastala fabrika ručno oslikavaju predivne predmete. Predmete u jednoj i jedinoj delftsko plavoj boji. Magičan doživljaj, spretne brze ruke, neverovanto sigurne.
Ovo rezgledanje slika iz albuma ću podeliti sa tobom. Nadam se da će te moja priča i slike podstaći kada sve opasnosti prodju i mogućnost za putovanja se vrati, odeš i vidiš ovaj divni grad – Delft.
Naslovna slika: Michael Fousert sa sajta Unsplash
Ostale slike: iz lične arhive
