I mladi i stariji u nekim periodima života žive sami, bez partnera. To je sasvim prirodno, život i njegovi tokovi su promenljivi. U poznijim godinama često se neke osobe nakon rastanka sa partnerom posle mnogo godina zajedničkog života ili sudbinskim gubitkom bliske osobe odluče da nastave dalje same – u jednini ili kako se to sada popularno kaže singl. Ali često oni oko njih nisu uvek spremni da prihvate takvu odluku, mada ih najčešće niko zapravo i ne pita, ali…
Svakako ne mora da znači da je život u dvoje bio loš pa je zato odluka da se dalje ide sam takva. Ni najmanje. Pomisao – mora da samnom nešto nije u redu kada želim da sam sam/sama – ne stoji. Jednostavno menjamo se. Čitala sam izjave ispitanika u jednoj anketi. Neko reče: biti sam je mnogo bolje nego što zvuči. Istina, to zavisi od same ličnosti.
Mada kažu ispitanici, na samom početku se treba navići da bez dubokih emocija prihvatiš pitanja kao što su: Kuda ćete na odmor, zapravo kuda ćeš TI? Šta radite za praznike, mislim TI šta radiš? Ili predlog bračnog para prijatelja: ako želiš možeš sa nama na doček Nove godine. Niko tu ništa ne mora loše da misli, prosto samo obe starane treba da se naviknu na odluku jedne strane da dalje ide sama.
Neki od ispitanika su, da bi svoju odluku potvrdili i objasnili sami sebi na neki način, napravili listu za i protiv: šta volim u dvoje, šta bih radije sam.
Tako je jedna od ispitanih osoba shvatila da stvari kao što su odlasci u grad u šetnju zapravo prijantiji kada je sama, čak i bez bliskih prijateljica jer je suviše različitih interesovanja, a ona želi da se skoncentriše na ono što nju veseli, a nema dovoljno energije da udovolji i sebi i drugome. Isto tako i u kupovini, obilazak radnji i potraga za nekim komadom garderobe, specijanom šerpom ili cipelama joj sasvim prija samo u sopstvenom društvu.
Ili recimo drugi neko je zapazio da na kraćem turističkom putovanju po nekom zanimljivom gradu ili zemlji više uživa kada je sam. Posmatra druge ljude, skoncentriše se na ulična i druga dešavanja, otvoren je za neobaveznu komunikaciju. S druge strane, kada želi na odmor ili da napravi roštilj dragi prijatelji ili neka druga zanimljiva osoba sasvim prijaju.
Takodje kada si singl i značajno je smanjen broj kućnih obaveza i to može da prija. „Ugadjanje“ partneru je navedeno kao činjenica koja može u nekoj starosnoj dobi da zamara. Recimo on obožava svoj dan za preferans, a njoj je to noćna mora jer osim sedenja do duboko u noć sutra mora i zavese da pere jer non-stop neko od igrača pali cigaretu. Ili ona baš voli da joj dodje školska drugarica V. ali je njen muž veliki smor. Teško nalaze zajedničke teme, o profesiji ne želi da priča, društvene igre ga ne zanimalju, ne interesuje ga čak ni sport.
Ili neke neprijatne navike partnera. Recimo obožava da jede roštilj uz ogromne količine crnog luka. Kako ćeš ti pregurati noć to nije tema.
Nije loše osećati se lepo dok ujutru na svojoj suncem obasjanoj terasi piješ kafu bez žurbe. Deca imaju svoje živote, uživaš u njima kada zajedno želite, pomažeš koliko treba i vratiš se na kraju u svoju oazu mira. Ugadjaš sebi i osećaš se kao jedina osoba na kugli zemaljskoj. Ne treba se stideti kažu, tog osećanja, svakome pripada pravo na život po sopstveom izboru.
Dakle, izbor je samo naš.
Ako se na odluku da živiš sam gleda sa prave zapravo pozitivne strane mnogo izazova je tu i ogromno jačanje volje i duha. Živeti sam je zapravo stanje, a biti usamljen je osećanje.
Biti sam je izvor velike snage. Svakodnevno smo izloženi raznim uznemirujućim novostima, pritiscima raznih vrsta, reklamama do besvesti, očekivanjima okoline, nametnutim i ne nametnutim obavezama i šta sve ne. Mozak to sve treba da procesuira a zapravo bruji od količine, bombastičnosti i obilja informacija. Kada si sam u svom domu možeš spustiti lenger tako reći, otkloniti sve uticaje, isključiti se, umiriti i okrenuti sebi. Napuniti baterije za novi dan.
Biti sam zahteva veliku samostalnost kao retko šta drugo. Shvatiš da si mnogo delotvorniji i veštiji, ne oslanjaš se ni na koga već sam tražiš rešenja, postaješ efikansiji. A onda kada prevazidješ neki problem koji si mislio da ne umeš ili ne može ispuniš se zadovoljstvom, nagradjen si.
Isto je i sa vezama. Živeći sam u mogućnosti si da spoznaš šta želiš, voliš, hoćeš a šta ne. Preispitaš ranije odnose i postaviš se odredjenije što dovodi do boljeg obostranog razumevanja.
Misli se da oni koji žive sami izbegavaju druženje i kontakte. Naprotiv, više i aktivnije se odnose prema prijeteljima i poznanicima, lakše sklapaju nova poznanstva. Ankete govore da su singl osobe spremnije i češće se neobavezno druže. Osobe koje žive u porodici često nemaju dovoljno vremena za prijatelje, dok singl osobe brižnije neguju stara prijateljstva i relacije i lakše ostvaruju nove kontakte.
Ko to ne radi biće usamljen, a to je teško osećanje. Singl osobe mnogo češće uživaju u kratkim druženjima, recimo kafica sa komšijama, piće sa starim kolegom.
Onaj ko svesno i aktivno živi sam, planira svoje vreme, osmišljava aktivnosti svakodnevnice, voli sebe i neguje relacije sa drugim ljudima nikada neće biti usamljen.
I ako nisam sama meni je ugao gledanja na odluku da se živi sam sasvim prihvatljiv. Kada imaš decenije iskustva iza sebe naravno da znaš šta ti prija a šta ne. O tome da na sopstveni izbor imaš pravo nije tema, naravno da imaš.
Šta ti misliš, napiši nam.
Naslovna slika: Andre Furtado