Da li te zanima šta je normalna zaboravnost, a šta demencija

Nedavno sam na jednom portalu koji se bavi mentalnim i emotivnim zdravljem pročitala o dilemama nas u trećem dobu da li je naša zaboravnost normalna za godine koje imamo ili se može smatrati demencijom. Ja inače spadam u osobe koje ne pamte imena, tako je oduvek. Takodje mi se ponekad desi da izgovorim reč koja ima smisao u kontekstu rečenice samo po početnom slovu, sve ostalo je pogrešno, zapravo neki drugi pojam. Ali kako brzo živimo, pa sve brže i govorimo, nekako to smatram posledicom fizičke i mentalne jurnjave 21og veka.

Stručnjaci kažu da su i gubici sećanja normalna pojava u našim godinama, a ne neki zastrašujući znak pogoršanja mentalnog zdravlja ili demencija. Evo nekih pojava koje se smatraju normalnim kod starijih i ne smatraju se demencijom, tek da se neki od nas zabrinutih uteše.

Ako povremeno zaboraviš gde si stavio neku stvar, recimo naočare, koje moj muž stalno traži po stanu. Ili ključeve, moj brat koji retko psuje, tada baš psuje, zagubio je ključeve od auta, a žuri mu se.

Zaboravljaš ime poznanika. Ili pozoveš unuka po imenu svog sina. Moja baka je imala još bolju kombinaciju, ona je mog brata zvala Baca, što je bila kombinacija njegovog imena Bata i imena njenog sina, Aca. To bi nas uvek nasmejalo, a ona se nije ljutila i njoj je bilo smešno.

Udješ u sobi i ne znaš zašto si tu. Tražiš li nešto, i ako da, šta tražiš? Kažu ljudi vrati se odakle si pošao pa ćeš se setiti. Ili dogovorio si pivce u obližnjoj kafanici sa društvom i zaboravio na dogovor.

Da li se lako ometeš u nekoj aktivnosti ili zaboraviš momentalno nešto što si upravo pročitao? Ili provedeš sate u priči sa nekim, a kasnije ne možeš svih detalja razgovora da se setiš. Pa i situacija da ti je kako se kaže „reč na vrhu jezika“ ali ne možeš da je se setiš je nešto što nije retkost .
Eto vidiš, sve poznate situacije.

Da li gubitak pamćenja utiče na tvoju sposobnost funkcionisanja?

Kažu da osnovna razlika između slabijeg pamćenja usled starosti i demencije jeste to što prvi ne onemogućava funkcionisanje. Memorijski propusti u starijim godinama imaju mali uticaj na dnevni život i sposobnost da se radi ono što se želi. Demencija, s druge strane, obeležena je kontinuiranim padom dve ili više intelektualnih sposobnosti kao što su memorija, govor, rasudjivanje i apstraktno razmišljanje.

Ako bi pak gubitak pamćenja postao tako intenzivan i ozbiljan, pa ometa rad, hobije, društvene aktivnosti i porodične odnose, može ukazati na znakove upozorenja na Alchajmerovu bolest ili drugi poremećaj koji uzrokuje demenciju ili stanje koje oponaša demenciju.

Pogledaj tabelu dole, testiraj sebe.

Uobičajena zaboravnost u odredjenom starosnom dobu	Simptomi koji možda upućuju na demenciju
Mogućnost samostalnog funkcionisanja i obavljanje normalnih svakodenivnih aktivnosti, uprkos povremenim gubicima memorije	Teškoće u obavljanju jednostavnih zadataka (plaćanje računa, pranje); zaboravljanje kako se rade stvari koje ste uradili mnogo puta
Mogućnost sećanja i opisa incidenta zaboravnosti	Nemogućnost sećanja i opisa odredjene situacije gde je gubitak memorije prouzrokovao problem
Može se dogoditi da se zaborave uputstva, ali ne i da se osoba izgubi na poznatim mestima	Dezorijentacija čak i na poznatim mestima; nemogućnost praćenja uputstava
Povremene teškoće u pronalaženju prave reči, ali bez problema u vodjenju razgovora	Reči se često zaboravljaju, pogrešno upotrebljavaju ili čuju; ponavljanje fraza ili priča tokom istog razgovora
Rasudjivanje i sposobnost odlučivanja su isti kao i uvek	Problemi u donošenju odluka; Ponašanje na društveno neprikladan način

Izvor: https://www.helpguide.org/

Kada se treba obratiti lekaru zbog zaboravnosti

Ako je zaboravnost učestala, pa si počeo da brineš zbog toga, a zabrinuti su i članovi tvoje porodice lepo bi bilo prvo zakazati sastanak sa izabranim lekarom i uraditi po preporuci njegovoj temeljni pregled. Uvek je bolje započeti pregled čak i ako ti se čini da baš nije tako loše. Pre nego što problem postane veći.

Tvoj lekar će proceniti tvoje lične faktore rizika, simptome, eliminisati reverzibilne uzroke gubitka memorije i pomoći odgovarajućim savetom i preporukom za negu. Rana dijagnoza može izlečiti reverzibilne uzroke gubitka memorije, smanjiti pad vaskularne demencije ili poboljšati kvalitet života u Alzheimerovoj ili drugim vrstama demencije.

Kada odeš kod lekara postavljaće razna pitanja

Još sa svojim lekarom nisam započinjala ovu temu. Mogu da zamislim da čovek oseća veliku dozu nelagode kada treba da započne razgovor sa nekim na temu sopstvene zaboravnosti. Mislim da bi mi palo i samopouzdanje tog trenutka, ali šta se tu može. Bolje je ipak započeti na vrema.

Lekar će postaviti dosta pitanja vezano za tvoja sećanja, uključujući:
– koliko dugo već primećuješ da zaboravljaš, a kada su to primeitli drugi iz tvog okruženja
– šta je ti najteže da zapamnitš
– da li se ova poteškoća javila postepeno ili iznenada
– da li te zaboravnost ometa u svakodnevnim običnim stvarima i aktivnostima

Takođe će želeti da sazna koje lekove uzimaš, kako jedeš, kakav ti je san, da li si u poslednje vreme recimo depresivan ili naglašeno raspložen, kao i druga pitanja o tome šta se dešava u tvom životu. Može se desiti da će lekar takođe zatražiti od tebe ili tvog partnera da prati simptome u periodu od nekoliko meseci. Ako bi ustanovio veći procenat gubitka memorije lekar će te dalje uputiti neuropsihijatru, stručnjaku za ovu oblast.