Sa tog stanovišta u 50im smo i te kako još mladi, pa vredi uložiti napor i postarati se da ostanemo još dugo dobrog zdravlja.
Značaj antioksidanasa
Na ovim prostorima smo i te kako poznati da ne vodimo baš računa o bogatoj i hranljivoj, a time i zdravoj hrani. Skloni smo prekomernom korišćenju roštilja, pečenja svih vrsta – ne biramo. Sa ražnja, ispod sača, iz rerne – kako god samo da je pečenjce. Uz pečenje i moču naravno, belog hleda u velikim količinama, malo sveže salate i nimalo povrća. Sustižu nas razne boljke kao što je dijabetis, prekomerna težina, srčana obolenja, degenerativne promene, bol u zglobovima, osteoporoza. Svi mi preko 50 sa ozbiljnim statističkim porastom bolujemo od navedenog.
Starenje je usporena razgradnja svih telesnih funkcija, koja se u zavisnosti od osobe do osobe sporije ili ubrzanije dešava. Ali zasigurno dešava se svakom, tu dileme nema. Starost je zapravo progresivna oksidacija. Kako bismo proces oksidacije usporili neophodni su nam antioksidanti. Prema sadašnjim saznanjima ovoj grupi pripadaju cink, mangan, selen, vitamini A,C i E, beta karoten i koenzim Q10.
Verujte, zdrava ishrana ima svojih prednosti
Mnogim, polako nadolazećim procesima starenja potpomažemo manjkavom ishranom, alkoholnim pićima, pušenjem, sve manje kretanja, stresom i nedovoljnim unosom vode. Iz ovog ugla gledano najbolja je izbalansiranja ishrana, prirodna, orijentisana pretežno ka mahunarkama, proizvodima od celog zrna, povrću i voću. Takodje, uz korišćenje hladno cedejnih ulja kao što je maslinovo, orahovo ili laneno.
U starosnoj dobi od 50+ pripadamo grupaciji koju možemo nazvati „mladji stariji“ tim pre što se mnogi od nas u toj dobi uopšte ne osećaju teret godina. Kako bi se što duše tako osećali treba na vreme tazmišljati o ovoj fazi života, aktivnostima i pravilnoj ishrani. Naravno da nam nije do jurcanja kao u 20im. Stil života treba da je mirniji, uravnoteženiji, više se okrenuti sebi i svojim potrebama. Neke ankete kažu da u svemu čovek u ovom dobu uglavnom prati potrebe organizma i prilagodjava se osim u hrani.
Dakle sada je poslednji voz (kao i ovaj upravo otišavši sa glavne beogradske železničke stanice) da se oslobodimo tih prekomernih kilograma. Ali nikako dijetom, to nije „in“ nego primerenim aktivnostima i zdravom ishranom.
Evo jednog primera zdrave, izbalansirane ishrane:
- 4-6 kriški hleba od žitarica punog zrna ili 3-5 kriški hleba i 50-60gr pahuljica od žitarica dnevno
- 150-180gr integralnog pirinča ili 200-250gr testa od integralnog brašna ili 200-250gr krompira (kuvanog) – dnevno
- 5 porcija povrća i voća dnevno
- 200-250ml mleka ili jogurta i 50-60gr sira, pretežno obezmašćeni proizvodi, dnevno
- 300-600gr manje masnog mesa ili mesnih preradjevina nedeljno
- 3 jaja (uključujući i jaja u testu ili pecivu) nedeljno
Sigurno da će neke naše navike doći pod lupu i da se moraju promeniti, ali neka nam to bude izazov. Nije obavezno da baš poglockamo svaku praseću butkicu ili jagenjći zaponjak i zalijemo ih enormim količinama špricera ili hladnog piva. A onda čokoladna torta pride uz kafu i na kraju – sofa. U pitanju je nešto vrednije – naše zdravlje i dostizanje i prestizanje (iz prvog pasusa) te 80e.
Može se reći da sigurno baš u našim godinama prija izlazak sa starim društvom u kafanu, malo muzikice, pićence, dobar zalogaj… A porodična proslava, svi na okupu zbog mladjanih članova porodice ili nekog jubileja, pa kako nego oko prepune trpeze. A popodnevna trač-kafica sa drugaricama uz kolačić? Zar se treba svega toga odreći? Naravno da ne, ali sigurno ima u našem okruženju još istomišljenika što se ishrane i aktivnosti tiče. Možemo se zajedno potruditi oko jelovnika, vinske karte i ponekad zajedničke prijatne duge šetnje ili neke druge aktivnosti. Više prija u društvu smao treba promeniti ukorenjene navike.
Probajte ovaj doručak
Servirajte za doručak sa porodicom ili prijateljima samo zdrave sadržaje, recimo šarenu voćnu salatu (jabuke, kivi, pomorandže, banane i sezonsko voće, recimo šljive, breskve, dinju), cerealije bez dodatka šećera i mleko ili jogurt.
Onda hleb od integralnih žitarica sa sirom i preradjevinama sa manjim procentom masnoća. Šareni tanjir sa komadićima svežeg povrća (šargarepa, celer, paprika, krastavac..), gusti po želji začinjeni jogurt ili manje masni sremski sir takodje začinjen po želji. Ja volim biber, beli luk, djumbir.. I naravno sveže cedjena pomorandža.
Beli hleb, slatko pecivo, slatki kremovi tipa eurokrem, jaja sa šunkom i razne salame nemaju mesta na ovako zdravo serviranoj trpezi.
Otkrijte „nevidljive“, zdrave ponude u jelovniku omiljenog restorana
Pokušajte da u izobilju ponude omiljenog restorana nadjete manje masne obroke. Recimo grilovana riba i povrće, sezonske salate, manje masne komade mesa sa grila, pirinač ili testo od integralnog brašna. Zamolite da vam eventalno pripadajuće soseve serviraju odvojeno, da možete kontrolisati količinu koju ćete pojesti. Pohovano meso, meso u umacima sa obiljem pavlake, prženi krompir, testa sa raznim prelivima nisu za zdravu trpezu pogotovu ako je večernja. Za dezert lagana šetnja uz prijatan razgovor sa prijateljima ili porodicom.
Vredi pokušati, a mislim da bismo u spostvenoj kući mogli da budemo još kreativniji.
Pošaljite nam neki svoj zdravi recept i ideju!
