Pronašla sam školu u blizini gde stanujem. Vrlo su prilagodljivi odraslim polaznicima u svakom smislu, pa i u pogledu termina. Jasno je da većina sa posla ne izlazi u 5h popodne, pa tako možeš i uveče da imaš čas.
Mislila sam da ću biti najstarija, ali prevarila sam se. Uz više onih koji uče zbog potrebe profesije ili da unaprede znanje tokom studija, srela sam i polaznike starije od sebe, čija deca žive u inostranstvu.
Ti roditelji posećuju svoju decu, čuvaju unuke i imaju veliku želju da se u tim zemljama kreću i komuniciraju bez pomoći svoje i tako prezauzete dece. Da budu od pomoći, a ne na smetnji… Bila sam zadivljena tom motivacijom i energijom za učenje.
Kao što rekoh, nije lako ponovo sesti u klupu, ali vredelo je… Ne treba od sebe očekivati ni elan ni sposobnost pamćenja kao kada smo bili mladi, ali ako iskeno želiš i trudiš se – naučićeš i mnogo dobro ćeš se zbog toga osećati.
