Mada nađe se povremeno vremena i za druženje sa starim drugarima. Nekad sa povodom, nekad sa željom da se opet vidimo, nekada sa ostalim drugarima na godišnjici mature.
Ovog puta je bio povod. Trebao je da bude kratki susret, ali nekako nam se nije razilazilo. Tokom naših gimanzijskih druženja, pa i godine nakon toga u mladosti njih dvojica su se stalno nešto koškali, prepirali, nadmudrivali, a zapravo su se iskreno i lepo družili. Jedan drugome priskakali su tokom svih ovih godina kada je bilo potrebno.
Elem, tokom ovog duženja, više decenija nakon gimnazije, oni pomalo posedele kose, a ja naravno ofarbana da sakrijem te iste sede, svi sa naočarima na nosu (ne zbog imidža, već iz ozbiljne potrebe), njih dvojica su opet našli razloga da se prepiru. Očekivalo bi se oko politike, dece, sporta, ali ne – „zašto si baš TO poručio kada je ovo bolje, kada ćeš prestati da mi „popuješ“ znaš da me to nervira, ti baš sve znaš najbolje, nećeš valjda opet tamo na letovanje…“ kao deca.
“Ozbiljan sukob” je nastao kada se povela diskusija koje vino se pije uz koje meso. E tu nikako da se dodje do jedinstvenog stava, glasovi sve viši! Pri tome jedan od njih uopšte ne pije i vrste vina razlikuje jedino po boji kada je usuto u čašu, a drugi pije, nekad i previše, uvek isto piće, ali nije iz porodice vina.
Pri tom su oni imali ozbiljne face, kao da se ljute jedan na drugoga, a ja sam se smejala do suza, kao nekada. Nismo prepričavali događaje iz mladosti, dozvali smo atmosferu i još dugo uživali u njoj na kraju se smejući svo troje sami sebi.
Kada si se posledni put družila/o sa recimo školskim drugovima iz srednje ili osnovne škole? Verovatno kada ste slavili neki jubilej. Veruj, može i bez povoda, biće zabavno sigurna sam, pozovi ih i videćeš!
