Ako bismo želeli da odgovorimo na ovo pitanje, trebalo bi da se vratimo dva veka unazad tačnije u 19.vek, u grad Šabac gde je 1855. godine rođena Draginja Draga Ljočić.
Ova zanimljiva dama osim što je bila prva srpska lekarka sa završenim medicinskim fakultetom, imala je i čin ratnog poručnika. Bila je velika feministkinja, ali je svakako jedna od najinteresantnijih žena u modernoj istoriji Srbije.
Dokazivala je svoju stručnost najčešće u ratnim okolnostima i to sa velikim uspehom, ali je zbog predrasuda iz tog vremena, kao žena, nije mogla da se zaposli u državnoj službi u svojoj struci. Bez obzira što je njena borba i upornost uglavnom bila bez značajnijih rezultata, njen značaj, dostignuća i ugled ostaju na visokoj lestvici i neukaljani što u smutnim vremenima u kojima je živela nije bilo lako postići.
Ko je bila prva srpka lekarka
Draginja (Draga) Ljočić bila je prva žena doktor medicine u Srbiji i četvrta žena koja je na čitavom evropskom kontinentu doktorirala iz te oblasti.
Završila je Višu žensku školu 1871. u Beogradu, zatim jednu godinu prirodnjačkog odseka na Velikoj školi i potom medicinu u Cirihu 1879.
Kao što sam već spomenula, njen život pored nauke protkan je i borbom za ravnopravnost polova. Bila je prava sifražetkinja (pripadnica pokreta za jednako pravo glasa muškaraca i žena) i feministkinja, sa diplomom Ciriškog univerziteta i ozbiljno velikom lekarskom praksom. I pored svih svojih dostignuća, njen put bio je pun kamena spoticanje od strane okoline i od strane kolega.
Kako nije uspevala da dobije posao u državnoj službi u svojoj struci, tek nakon ličnih urgencija kraljice Natalije Obrenović, bilo joj je dozvoljeno da obavlja privatnu praksu. Nakon mnogo godina, Draginja je primljena u državnu službu, ali kao lekarska pomoćnica.
Svoju stručnost, znanje, rodoljublje i hrabrost pokazala je u srpsko-turskom ratu (1876-1878), nakon koga je postala prva žena sa činom poručnika. Bila je aktivni učesnik balkanskih ratova i Prvog svetskog rata i redovni član Srpskog Lekarskog Društva od 1880.
Posle njenog doprinosa u ratu, napredovala je do sekundarnog lekara, ali sa daleko manjim pravima od svojih kolega. Njeni dopisi tadašnjem Ministarstvu unutrašnjih dela i odgovori istog dana, mogu biti svedočanstvo borbe za rodnu ravnopravnost na ovim prostorima.
“Iz prakse dosadašnje gospode ministara izlazi da ja mogu kao lekar služiti državi i preko trideset godina državne službe i da ni u položaju, ni u plati ne krenem ni malo dalje”, govorila je dr Draginja Ljočić.
Jedan od niza odgovora, od strane Načelnika Saniteta, ovako je glasio:
“Ženskinja po samoj svojoj fizičkoj prirodi pozvano je da se naslanja na jačeg od sebe, na čoveka koji će rukovoditi u njezinom životu”.
Apsurdnost i licemerje sistema
Ono što je poražavajuća činjenca bilo je da je dr Draga Ljočić jedino za vreme ratova bila izjednačavana sa svojim muškim kolegama. Neverovatno je da je u toku srpsko-bugarskog rata iz 1885. radila kao jedini lekar u tri bolnice u Beogradu.
Ova hrabra, vredna i pametna Šapčanka se za vreme studija u Cirihu upoznala sa idejama ruskih nihilista preko koleginica iz Rusije, što će definisati njene političke poglede, kao i odnos prema feminizmu.
Ta borba je dobijena time što je ipak ostvarila pravo na penziju 1924. godine.
Draga je upamćena kao jedna od najvećih dobrotvorki u istoriji naše medicine, što joj je obezbedilo prećutni, mada veliki ugled u društvu. Često je besplatno lečila decu. Prevela je sa ruskog knjigu Marije Manasejine “Gajenje male dece” i osnovala je Materinsko udruženje, čiji je cilj bio staranje o napuštenoj deci. Budući da su ova deca većinom bila vanbračna, društvo ni ovde nije propustilo da pokaže svoje licemerje, glasno kritikujući njen rad. Ipak, uspela je da se izbori za zgradu, ali nije dočekala otvaranje bolnice “Dr Elsie Inglis” na Dedinju za žene i decu, za čije otvaranje se izuzetno zalagala. Bolnica je otvorena tri godine nakon njene smrti.
Njena borba je bila mukotrpna, ali dobrinos ove neverovatne žene nesporan i zato dr Draga Ljočić ostaje svetli promer u teškim vremenima za položaj žena u Srbiji XIX veka.
Povodom 70 godina života Društvo ženskih lekara priredilo joj je svečanu akademiju. Odlikovana je više puta za hrabrost i doprinos razvitku srpskog civilnog i vojnog saniteta, a svoj život završila je u Beogradu, 1926. godine.
Strastveni ljubitelj pisanja, čitanja, dobre kafe i crne čokolade. Pasionirani pratilac svojih ideja. Internet preduzetnica i dobra vila vašeg biznisa. Ako ne na Netu, onda me sigurno možete sresti pored neke reke kako šetam i osmatram prirodu oko sebe.