Nedavno sam pročitala pitanje jednog pacijenta od 56 godina upućenog svome doktoru: da li treba da se zabrine što on i ako je neko ko se sportom bavio čitavog života više nema ni spretnost ni brzinu kao nekada itd itd….Ja sam već prevalila te godine, imam od dotičnog pacijenta više iskustva šta više ne mogu ili teško mogu hihihi.
Stručnjaci kažu da naše telo posle tridesete počinje da stari samo mi to u tim godinama još izgleda ne primećijemo, što je sasvim dobro. U tridesetim sam bila na vrhuncu svojih fizičkih moći. Podizali smo sitnu dečicu, juracala sam od mrklog jutarnjeg mraka od vtrića, škole pa na posao pa onda popodne razvoženja do ritmike, časova engleskog, košarke, muzičke škole. Nisam propuštala demonstracije i proteste devedestih, pravila tone testastih slatkiša i slaniša koristeći upravo smišljene ratne recepte, deljene saosećajno medju mladim mamama. Za moje vežbanje nije preostajalo mnogo vremena, nešto joge u kasnim večernjim satima kod predivne jogine J. I to je bilo to. Kasnije su počeli da za mame koje čekaju dečicu na njihovim aktivnositma organizuju istovremeno rekreaciju. Ali mene je ta koordinacija omašila, porasle su.
Tokom mojih četrdesetih smo jurcali po gradu tražeći odgovarajuće patike, trenerke i ostalu neophodnu tinejdžersku garderobu. Noćima čekali, vozili i razvozili sa žurki i svoju i tudju dečurliju, ko još da misli na ledja i zglobove, malo večernje joge i daj samo da spustim glavu na jastuk.
Pa sada kad razmislim i prisetim se tačno je da se prvi simptomi zamora materijala, koštanog i mišićnog počeše da javljaju u petoj deceniji. Neki kažu posle pedesete smo mudriji, verovatno zato što usporavamo i imamo više vremena za razmišljanje i osluškivanje, a deca već odlepršala, pa šta ćeš nego se bavi sobom.
Šalu na stranu ali istina je. Kao i imaš isto kilograma ili neznatno više, ali manjak mišića, salce se povećalo.
Ono mišića što imaš su usporili, omekšali, nekako su neelastični postali. Čini ti se kao da u ledjima imaš neki nesavitljivi štap.
Ako se razboliš ma i od običnog gripa treba ti više vremena za oporavak, a i vreme za odmor malo po malo produžavaš.
Kao da nemaš dovoljno vazduha ponekad, smanjila se pluća, što je naravno nemoguće ali..
Pa šta, jeste to proces starenja, ali učini nešto za sebe, prilagodi svoje aktivnosti, šetaj više, vežbaj, druži se sa ljudima koji ti prijaju, igraj se sa unučićima, popi kaficu u nekom omiljenom kafiću sa drugaricom i što bi moja mama rekla „ispričajte se dok vam jezik ne utrne“, otputuj… promeni – pre svega svoje misli.
Slika: Ketut Subiyanto sa sajta Pexels
Evo i par vežbica koje sam pronašla i čine mi se sasvim ok za nas 50+ sa pomenutim problemčićima.
- Ako puno sediš u autu zaboli najčešće zadnji deo glave, vrat i ledja. Nauči sebe da dok čekaš da se semafor otvori ne pregledaš svoj mobilni nego radiš vežbe za ramena. Tačnije kruži ramenima ka napred i ka nazad. Na taj način se opušta vratna muskulatura.
- Ram tvojih vrata ne služi samo da protrčiš kroz njih ili da ih pereš. Neka ti posluže kao sprava za vežbanje umesto da ideš u teretanu. Ova vežba je za istezanje i pomaže opuštanju čitavog tela. Možeš i na poslu i kod kuće da odvežbaš. Ledjima se okreni ka ramu vrata i za njega „zalepi“ svoju guzu, kičmu i glavu. Onda se laganim koracima spuštaj niz ram, polako klizi na dole vodeći računa da sve ostane i dalje „zalepljeno“ uz vrata. Spuštaj se polako, a prethodno obezbedi obuću da se ne kliza ili radi bos. Cilj je da ugao tvojih kolena dostigne 90ᵒ. Onda se u toj poziciji zadrži brojeći do 10. Ponovi vežvu 5 puta. Naravno neće ići od počatka lako, ali upornim vežbanjem ćeš uspeti. Počni malim sporim koracima.
- Sigurno piješ neku od flaširanih voda od 1,5L. Pre nego što je otvoriš, odvežbaj sa njom malo, dobro je. Dakle stani u raskoraku širine bokova, stabilno, savi malo kolena, zategni stomačne mišiće i ispruži ispred sebe ruke u kojima držiš flašu. Diši mirno i ostani u tom položaju 30 sec. Oni uvežbani lako mogu ostati u položaju čitav minut što je i cilj. Vežbu ponovi više puta.
E od mene za sada toliko, vežbaj vredno!
Naslova slika: Pavel Danilyuk sa sajta Pexels
