Meni je zapalo da potražim smeštaj. Odlučih se za udobni, sjajno opremljeni apartmanski smeštaj u epicentru preko booking.com. Na ovaj portal sam navikla, dobijem dobre informacije, fleksibilan je i do sada nikada nisam imala problem. Počnem da pretražujem i uzevši sve potencijalne i one zamišljene želje i potrebe opredelim se za apartman sa tri spavaće sobe. Da svaka dama ima svoj komotni nezavisni prostor. Da ako joj se ćefne može da se povuče u svoje odaje kad god poželi i bez ustručavanja.
Onda pomislim da nisam malo preterala, pa mi smo odlične drugarice, možda je moglo i nešto manje kvadrature, ne moramo se baš toliko baškariti. Baš me je to podstaklo da se prisetim kako se letovalo ranije.
Sećanja su navirala, slike tadašnjih morskih turističkih smeštaja su mi se tako prikazala kao da smo juče tamo boravili. Toliko je bilo zabavno, puno društva i smeha, lepote kupanja, preplanula, a ne pregorela koža, niko nije razmišljao o faktorima i zaštitama.
Sećam se da smo jednom sa roditeljima imali smeštaj u lepoj prostranoj sobi, za nas decu improvizovana ormar-pregrada, mala kuhinjica, kupatilo spratno. Ni uz najbilju volju ne mogu da se setim da li je moja mama bila nezadovoljna, rekla bih naprotiv. I njihovo i naše društvo je bilo super, koga briga za ostalo.
Jedne od tih mladih i ludih, neopterećenih godina se moje društvo i ja dogovorimo da odemo na Mljet u kamp. Osim jednog preskupog hotela drugog smeštaja skoro i da nije bilo. Privatni smeštaj je tek bio u razvoju, zapravo više ideja. Do realizacije je potrajalo još neko vreme, pa zna se da su ljudi na moru malo usporeniji.
Većina nas nije nikada kampovala, oni koji jesu su ogranizovali šatore i potreban pribor. Društvo veliko, mešano, svi se dobro i dugo poznajemo.
Kada smo pristigli to što se zvalo kampom nekako nadjosmo, stari maslinjak gomila, na desetine šatora postavljenih kako je ko umeo i mogao bez ikakvog reda. Nigde nikog ko o kampu, rasporedu, redu i zakupu vodi računa. Doduše i nije se plaćalo. Negde na jednoj čistini česma, mlaz vode jedva da primetiš, tuševi, toaleti, pa iskreno se ne sećam ili ne želim da se setim.
Bilo je to jedno od onih letovanja koja se pamte za ceo život. Polovina kampera je bila raja iz Sarajeva, svi “naoružani” gitarama, pevaju i sviraju kao da su rodjaci prvog reda Bebeka, Brege, Zdravka….domaće vino jeftino, pršut takodje, svake noći celonoćne žurke na Toplim stijenama, svetla nigde, samo mesec. Pa šta će ti šator. A bogami ne treba ti ni sva ona brižljivo spremljena morska garderoba, jedan šorc i 2 majice i tako se jedva operu na onoj cmiljavoj česmi, a kako se voda dovozi cistrenama, treba štedeti. Spavanjac na plaži, dušek koji si poneo za šator odlično posluži na plaži, koje zapravo zvanično nema. Sam je nadješ i proglasiš svojom.
Photo by activity adult adventure
Nekoliko godina kasnije kada sa svojom porodicom, dve devojčice i suprugom otišla sam po drugi put u kamp u Medveju u Istri. Prvo sam se zbunila na ulaznoj rampi, pa zaprepastila isparcelisanim i jasno obeleženim ulicama i placevima predvidjenim za šatore i prikolice, onda sam odustala i gledala da što pre naučim sva pravila i rasporede. Iz tog kampa se vrlo živo i sada sećam tolaleta, kupatila i sefova za dragocenosti, verujte mi.
Kako su godine prolazile ponude se menjale, a i naši zahtevi. Predjosmo iz privatnih smeštaja u hotelčiće, hotele, sa bazenom, poglednom na ovo i ono, bez pogleda i bez buke, prvo sa televizorom u sobi, sada, Bože sačuvaj bez interneta i bar stotinu TV kanala na svim znanim i neznanim jezicima, all inclusive i šta već ne još. Ah zaboravih, pa naravno sa posebnim delom u hotelu za decu i njihove privremene zabavljače i animatore.
Hmm, mislim da je trosobni apartman sa velikim dnevnim boravnkom povezanim sa prelepom isto tako velikom, prepunom cveća tersom sa pogledom na sve što smo želele zapravo sasvim po meri za dame naše generacije. Tačka.
